No abstract

Analiza prikupljenih podataka u 2017. godini i njihovo poređe-nje sa ranijim rezultatima programa EuReCa. Metodologija: Podaci o srčanom zastoju prikupljeni su putem jedinstvenog upitnika EuReCa programa tokom realizacije prospektivne, opservacione studije EuReCa One koja je pod brojem NCT02236819 registrovana u bazi trijala i odobrena od zdravstvenih autoriteta u SAD. Analizirani su podaci iz registra srčanog zastoja Srbija u periodu od 1. januara 2017. godine do 01. jula 2017. Glavni istraživači svake ustanove su unosili podatke u jedinstvenu bazu putem onlajn unosa i aplikacije postavljene na adresi www.eureca.rs. Prikupljeni podaci obuhvataju populaciju 902.970 stanovnika. Rezultati:U registru EuReCa programa u šestomesečnom periodu 2017. godine je uneseno ukupno 446 vanbolničkih srčanih zastoja (49.5/100.000). Mere kardiopulmonalne resuscitacije su započete kod 280 (31.3/100.000) pacijenata. Vanbolnički srčani zastoj je doživelo 199/280 (71%) osoba muškog pola i 81/280 (29%) osoba ženskog pola. Prosečna starost pacijenata je 66.7 godina. Kao etiološki uzrok VBSZ najčešće se navodi kardiološki u 204 osoba (22.6/100.000). Najčešće mesto nastanka VBSZ je prebivalište u 210 slučaj (23.3/100.000). Svedok je bio prisutan u 201 (22.3/100.000). Osnovne mere životne podrške od strane laika su započete kod 36 (4/100.000) osoba. Potpuni KPR je radilo 20/36 (56%) svedoka dok je samo kompresije primenilo 16/36 (44%) svedoka. Telefonski vođen KPR od strane dispečera koji prima pozive je primenjen kod 30 (3.3/100.000) osoba. Inicijalni ritam je bio šokabilan (VF/VT bez pulsa) u 80 slučaja (8.8/100.000). ROSC je postignut kod 63 (7/100.000) osobe. Spontana cirkulacija (ROSC) nije uspostavljena kod 217 (24/100.000). Broj pacijenata koji su predati u bolnicu sa ROSC je 54 (6/100.000). Zaključak:Praćenjem incidence, epidemiologije, kao i toka i ishoda srčanog zastoja u posmatranom periodu 2015-2017. zaključuje se da dolazi do povećanja povratka spontane cirkulacije što ohrabruje. Neophodno je dalje praćenje ove pojave da bi se ukazali činioci koje treba korigovati da bi se incidenca uspostavljanja spontane cirkulacije približila zemljama visokog standarda. Jelena

(RCA). Od 2000. godine istraživači ILCOR ocenjuju resuscitacionu nauku u petogodišnjim ciklusima. Najnoviji međunarodni konsenzus, konferencija održana je u Dallasu u februaru 2015. godine i objavljeni zaključci i preporuke iz ovog saopštenja čine osnovu ovih Preporuka ERC 2015. Osim šest ILCOR radnih grupa: osnovna životna podrška (BLS); napredna podrška života (ALS); akutni koronarni sindromi (ACS); pedijatrijska podrška života (PLS); neonatalna podrška života (NLS) edukacija, implementacija i trening (EIT); iz 2010. godine, formirana je i Radna grupa za prvu pomoć. Kao i 2010. godine pripremljen je dokument o konfliktu interesa. Za svaku temu su pozvana najmanje dva stručna recezenta da daju nezavisne procene. Njihov rad je podržan od strane novog i jedinstvenog online sistema SEERS (Scientific Evidence Evaluation and Review System), koji je razvijen od strane ILCOR. Za procenu kvaliteta dokaza i snage preporuka, ILCOR je usvojio metodologiju GRADE (ocenjivanje preporuka, procena, razvoj i evaluacija). Na ILCOR 2015 konsenzus konferenciji je učestvovalo 232 učesnika koji predstavljaju 39 zemalja; 64% učesnika je došao van SAD. To učestvovanje je obezbedilo da ova konačna objava preporuka predstavlja stvarni međunarodni konsenzus proces. Tokom tri godine pre konferencije, 250 dokaza su pregledali recenzenti iz 39 zemalja, hiljadu relevantnih, publikacija na temu169 specifičnih pitanja, svaki u standardnom PICO formatu (stanovništvo, intervencija, upoređivanje, ishod). Svaka naučna izjava sadrži ekspertsku interpretaciju svih relevantnih podataka na određenu temu i relevantna ILCOR radna grupa dodaje konsenzus nacrta tretmana za preporuku. Konačni tekst naučnih izjava i preporuka za lečenje je završen nakon daljnjeg pregleda od strane organizacije ILCOR članova i uredništva i publikovan u Resuscitation i Circulation kao Naučni konsenzus 2015. preporučenih postupaka (Consensus on Science and Treatment Recommendations-CoSTR). Organizacija članova koju čini ILCOR će objaviti prepouke koje su u skladu s ovim CoSTR dokumentom, ali će takođe razmotriti geografske, ekonomske i sistemske razlike u praksi, dostupnost medicinskim proizvodima i lekovima.

Sažetak Cilj:Analiza pojave, tretmana i ishoda srčanog zastoja kroz sprovedenu opservacionu studiju EuReCa 2015. u R.Srbiji. Metod: Podaci su prikupljeni u Službama i Zavodima za hitnu medicinsku pomoć tokom 2015. koji su se uključili u Prospektivni observacioni trijal Evropskog Resuscitacionog saveta, registrovan pod brojem NCT02236819 u bazi trijala i odobren od zdravstvenih autoriteta u SAD. U studiju su uključeni svi pacijenti -i odrasli i deca, koji su zatečeni mrtvi u vanbolničkim uslovima, a kod kojih je intervenisala hitna medicinska pomoć. Podaci su prikupljani tokom jednogodišnjeg perioda (2015 godina). Lekar je popunjavao anketu nakon izvršene intervencije na terenu. Rezulatati: Studija obuhvata populaciju od 853.500 stanovnika. Srčani zastoj je 2015. godine potvrđen na teritoriji R.Srbije 1366 puta u 2015.godini, odn. 160 na 100.000 stanovnika. Mere kardiopulmonalne resuscitacije su započete kod 540 pacijenata 63,3 /100.000 stanovnika. Etiološki uzrok VSZ najčešće je kardiolš-ki u 233 slučaja. Najčešće mesto nastanka VSZ je prebivalište u 410 slučaja. U 16 slučaja je telefonski vođen KPR od strane dispečera koji prima pozive. Čak 388 (45,5/100.000) puta je VSZ osvedočen, a u svega 43 (5,0/100.000) slučaja je započet KPR od strane svedoka. Inicijalni ritam je bio šokabilan u 103 slučaja (12/100.000). Pre dolaska ekipe HMP AED aparat ni u jednom slučaju nije priključen niti upotrebljen. ROSC je postignut kod 92 (10,78/100.000) pacijenata. Broj pacijenata koji su predati u bolnicu sa ROSC je 76 (8,9/100.000). Iz bolnice je otpušteno 23 (2,7/100.000) pacijenata, a nakon 30 dana od otpusta je živo 22 (2,6/100.000) pacijenata. Zaključak: Ranije zapažanje nedovoljnog učestvovanja građana, svedoka, kao i njihove saradnje sa dispečerima uz mogućnost telefonskog vođenja KPR-a, dovodi do podsticaja zaposlenih za sprovođenje niza aktivnosti u kojima utiču na podizanje svesti građana u njihovoj ulozi kao svedoka. Međutim, neophodno je kontinuirano praćenje vanbolničkog srčanog zastoja koji će omogućiti kompleksniju analizu incidence i stope preživljava-nja na teritoriji Srbije.Zlatko Fišer¹, Mihaela Budimski², Kornelija Jakšić Horvat² Abstract

Analiza implementiranosti preporuka 2015 Implementation analysis of the guidelines from 2015 Sažetak: Cilj Analiza implementiranosti preporuka iz 2015. godine među lekarima, kroz tumačenje rezultata dobijenih u zadatom scenariju. Metod: U istraživanju je učestvovalo 250 lekara iz Srbije kojima je predočen scenario koji su samostalno trebali da reše u funkciji reanimacionog tima. Za analizu je korištena lista za ocenjivanje kvaliteta intervencije koju je sačinio Evropki resuscitacioni savet.