Сачувати свједочанства о својим коријенима, обичајима, историји, култури, напретку и свему што чини идентитет једног краја, његову посебност, јединственост и специфичност, једна је од темељних вриједности библиотекарства. Завичајне збирке као драгоцјен извор за истраживање и упознавање материјалних и нематеријалних добара у обавези су непрестано прикупљати наслијеђе свога краја, али га и дијелити, прилагођавајући се новим трендовима и младој публици. Школске библиотеке препознате су као изврсни чувари баштине у чије су темеље уграђене завичајне вриједности. Завичајна грађа похрањена у овим библиотекама представља заједничко благо које је обилно, разноврсно, често јединствено, али недовољно искоришћено.

Више од других институција које служе као посредници у кориштењу информација, библиотеке се суочавају са индивидуалним мотивима корисника информација. Са становишта етике, ти мотиви су подстакнути жељом корисника да оствари више животне циљеве и вриједности. Већина савремених библиотечко-информационих кодекса садржи начела која се тичу опште и равноправне доступности информација, поузданости информација, објективности, приватности и заштите ауторских права. Као установе образовања, културе и установе од социјалног значаја, библиотеке имају веома важну улогу у процесу стасавања читалаца. Зато је веома важан однос библиотекара према младима. Редован контакт библиотекара са свим корисницима развија основне етичке вриједности: одговорност, поштење, уважавање, узајамно поштовање. У професионалном раду библиотекара, чији је рад усмјерен на читаоце, ствара се систем узајамно условљених моралних односа у којима учествују разни фактори: однос библиотекара према корисницима, према радним колегама, али и према друштву у којем библиотека дјелује.

Библиотеке, библиотекари и библиотекарство као научнадисциплина током година свог постојања мијењали су свој облик,организацију и начин рада, али је основна функција ове области осталанепромијењена. Прикупљање, чување и давање информација накоришћење и даље је примарни задатак библиотекарства.Библиотеке савременог доба које карактерише период аутоматизације иувођење електронске библиотеке, захтијевају од библиотекарасавременог доба потпуно нова знања и вјештине. Библиотекари сесуочавају са обавезом усавршавања, прилагођавања новиминформационим технологијама и новим методама прикупљања ипреношења информација до својих корисника.

Библиотекарство Српске | број 6 | страна 238 УПРАВЉАЊЕ КОМУНИКАЦИЈАМА У БИБЛИОТЕЦИСажетак: Комуникација је социјална активност. Нити једна организа-циона функција библиотеке не може бити успјешно изведена без успјешне комуникације. Без успјешног тока комуникације -од врха административне хијерархије до дна, од директора до других руководи-оца и остатка особља -неће бити доброг успјеха у послу. Тамо гдје комуникација функционише правилно, хоризонтално и вертикално, библиотеком се добро управља. Библиотека као организација је усмјерена према услуживању корисника и зато треба наћи начин да успостави квалитетан контакт између корисника и запослених да би могла доћи до жељених резултата. Кључне ријечи: комуникација, управљање комуникацијама, библио-течка комуникација, важност комуникације. УводКомуникација је социјална активност. Изводимо је на различите начине у свакодневном животу, свјесно и несвјесно. Комуникација је пренос информација путем вербалних и невербалних канала. Све организације и институције имају одређене циљеве. Комуникација је од велике важности, и неуспјех у њеном успостављању може довести до неефикасности и губитка смјера и циља који желимо да постигнемо. Библиотечка администрација је одговорна за контролу и надзор библиотеке и не може функционисати без добре комуникације. Библиотека као организација је усмјерена према услуживању корисника и Библиотекарство Српске | број 6 | страна 239 зато треба наћи начин да успостави квалитетан контакт између корисника и запослених да би могла доћи до жељених резултата. Библиотечка комуникацијаБиблиотечка комуникација се одвија у кругу библиотеке и њених јавности. У коминикацији, значење и разумијевање међу људима мора бити одређено. Комуникација унутар библиотеке одвија се у два кључна правца: Интерна комуникација међу радницима библиотеке  Екстерна комуникација између библиотекара и кори-сника Интерна комуникацијаКомуникација међу особљем библиотеке утиче на цје-локупан рад библиотеке. Интерни ток комуникације укључује све запослене и разна организацијска одјељења. Оваква врста комуникације је значајна и зато што она може побољшати ефективност рада и придонијети општем задовољству запослених.Интерном комуникацијом треба утврдити како се кому-ницира унутар саме организације. На овај начин ће се утврдити да ли важне информације допиру до свих запосле-них. Оне ће бити трајне и вјеродостојне само ако су биле предмет широког информисања свих запослених, као и ако покрећу препознатљиве развојне активности. 1Потребно је да се унутар библиотеке одржавају редовни састанци на којима би се разговарало о библиотечким плановима и њиховом спровођењу. Цјелокупно библиотеч-ко особље не може присуствовати тим састанцима, тако да Библиотекарство Српске | број 6 | страна 240 се састају запослени који су координатори различитих одјељења, области или јединица, а одлуке таквих састанака преносе се осталим члановима колектива тако да их сви разумију. Комуникација између библиотекара и корисникаКорисницима библиотеке је потребна комуникација да би дошли до жељених информација. Ко...

Завичајна збирка, као мјесто гдје се прикупља и баштини грађа повезана са завичајем и локалном заједницом, изузетно је важна за формирање става популације одређеног краја о том крају. Веома је битно нагласити потребу развијања свијести код локалног становништва о важности прикупљања, чувања и пружања на кориштење завичајне грађе. Завичајна збирка би, издвајањем посебних колекција посвећених одређеним временским раздобљима битним за историју и културу локалне заједнице, требало да омогући информисање и подробније упознавање са тим областима и одређеним периодима. Такође, могуће је формирати издвојене колекције посвеће личностима или групама личности које су обиљежили једно раздобље одређеног завичајног простора. Становништво, које настањује одређени завичајни простор, требало би посредством различитих предавања, радионица, изложби или наградних конкурса припремити, упознати и подстакнути да се информише и образује о свом завичају, особама које су битне за његов живот, о развоју културе и обичаја. Требало би унаприједити рад завичајних збирки у складу са временом, извршити што свеобухватнију дигитализацију колекције, повезивање са друштвеним мрежама и приближавање млађим нараштајима.