Сажетак: Народна библиотека свим слојевима друштва омогућава приступ образовању, култури и информацијама. Она је од изузетног значаја у очувању културе и знања једног народа.. Кроз завичајне збирке народне библиотеке локална заједница даје свој допринос националној култури. Завичајне збирке народних библиотека, заједно са фондовима националних библиотека, највише су заступљене у процесима дигитализације. Свјесни да дигитализација представља очување, промоцију и коришћење грађе у "виртуелном" свијету дигиталних технологија, народне библиотеке преузимају и функцију дигиталне библиотеке са организованим збиркама дигиталног садржаја, чија је првенствена сврха доступност јавности. Све ово означава стреловит развој, који од библиотекара изискује огромну спремност на прихватање промјена, које се могу савладати само уз високу професионалну етику и велику жељу за иновацијама у сврху усавршавања наших услуга. То, такође, значи да појам "континуирано образовање" за нас представља императив. Кључне ријечи: народна библиотека, дигитализација, Дигитална Народна и универзитска библиотека Републике Српске, континуирано образовање.

Сачувати свједочанства о својим коријенима, обичајима, историји, култури, напретку и свему што чини идентитет једног краја, његову посебност, јединственост и специфичност, једна је од темељних вриједности библиотекарства. Завичајне збирке као драгоцјен извор за истраживање и упознавање материјалних и нематеријалних добара у обавези су непрестано прикупљати наслијеђе свога краја, али га и дијелити, прилагођавајући се новим трендовима и младој публици. Школске библиотеке препознате су као изврсни чувари баштине у чије су темеље уграђене завичајне вриједности. Завичајна грађа похрањена у овим библиотекама представља заједничко благо које је обилно, разноврсно, често јединствено, али недовољно искоришћено.

Библиотекарство Српске | број 6 | страна 263 Управљање знањем, 1 као кључни концепт данашњег друштва, прожима читав професионални живот библиоте-кара. Оно што најдубље повезује критичку библиотекарску мисао на различитим крајевима свијета јесте увјерење да будућност библиотека није само технолошко, већ много више друштвено и вриједносно питање и да савремена библиотека није пасивни отисак окружења, већ жива и 1 Управљање знањем је дисциплина која промовише и интегрише приступ идентификацији, проналажењу, вредновању, давању на коришћење и задовољавању свих информационих потреба предузећа.

Библиотекарство Српске | број 6 | страна 110 ШКОЛСКА БИБЛИОТЕКА И МЛАДИ:СА ЊИМА, А НЕ ЗА ЊИХ Сажетак: Школске библиотеке саставни су дио школског али и библиотечког система. Њихов рад који се уређује двојако -прописима из области образовања и прописима из области библиотекарства, условљен је односом средине у којој непосредно дјелују те афирмисаности, креативности и ентузијазма школског библиотекара. Ученици младалачке доби, из генерације у генерацију, све мање посјећују библиотеку што за посљедицу има пад читалачких навика. Основни задатак школске библиотеке, односно школског библиотекара, је пронаћи адекватне начине и садржаје које би ученике те доби привукло, али и задржало у библиотеци. Пробуђена свијест о битности онога што библиотека нуди свакако би пробудила и ученичку потребу за читањем из више разлога: да би сазнали нешто ново, за потребе образовања, доказивања, тражења личног идентитета и самопрепознавања. Кључне ријечи: школска библиотека, школски библиотекар, млади, читање.Посљедњих деценија много се говори о кризи читања што узрокује опадање како функционалне писмености (способност читања и писања довољне за сналажење у савременом друштву) тако и оне праве писмености која оспособљава људе да читањем постану учени. Готово свакоднево чују се притужбе наставника да дјеца младалач-ке доби из генерације у генерацију све мање читају. Ако знамо да је један од најважнијих задатака школе развијање, у најширем значењу те ријечи, љубави према књизи, јасно је Библиотекарство Српске | број 6 | страна 111 да имамо проблем. Међутим, данашња генерација младих живи знатно другачијим животом од генерација младих прије двадесетак и више година. Окружени бљештавилом многобројних медија који им нуде велики број брзих информација, веома им је тешко схватити да су књижевна остварења храна људском уму, који преко њих открива нова пространства, успијева проникнути увијек у нове димензије писане ријечи и обогатити се сваким новим читањем за многа искуства.Одвајање изговореног од говорника, односно пре-мошћивање јаза између говорника и писаног језика догодило се 700 година прије наше ере изумом абецеде, односно алфабета. Када се појавила књига свијет је доживио прву револуцију на подручју писања и читања, а када је Гутемберг изумио штампарски строј, књига постаје доступ-на ширем броју корисника и прераста у медиј. Вјероватно је и тадашње неповјерење и омаловажавајући осјећај према књизи био сличан овом данашњем, када писана ријеч полако напушта листове књиге и прераста у некакве мултимедијалне бинарне кодове. Међутим и прије "појаве бинарних кодова", већ 20-тих година двадесетог вијека, појавом радија, књига (односно писана ријеч) добија конкуренцију. Педесетих година прошлог вијека појављује се и телевизија, заводљива кутија са којом се, без психоло-шког напора, лако комуницира и која је увијек спремна да се преобликује у складу са својим корисницима.Према истраживањима, осамдесетих година 20. вијека код просјечног америчког становништва телевизор (који има 3 600 слика у минути) био је укључен 7 сати дневно а гледан 4,5 сат...

Услови за рад у готово 90% школских библиотека у Републици Српској су лоши. Школски библиотекари немају обезбијеђене услове ни за стручно уређење библиотеке ни за рад са дјецом. Али чекајући идеалне услове за активно укључивање у све сегменте рада школске библиотеке по свјетским стандардима, дозвољавамо да мимо нас прође још неколико изгубљених генерација ученика. Из тог разлога требамо се окренути око себе и спознати у ком правцу можемо дјеловати и шта можемо урадити да би се ситуација побољшала.