Срем је од области у којима су у Аустроугарској живели Срби, са изузетком Босне и Херцеговине, током Првог светског рата највише страдао, услед борби 1914. и интернирања Срба из више од двадесет насеља. Током Великог рата у Срему су објављиване све државне наредбе прописане у циљу рационализације намирница, реквизиција свега што је потребно војсци и апровизације хране. У овој области, која је имала изразито аграрни карактер, све наредбе о максималним ценама и реквизицијама су остављале дубоке последице, јер су земљорадници, осим за личну прехрану, све вишкове морали да предају држави по прописаним ценама, а били су подстицани и на куповину обвезница ратног зајма. Слика српског земљорадника који на овај начин показује свој патриотизам била је нереална и појава великог броја дезертера и припадника зеленог кадра, током 1917. и 1918, упућује на суштинске промене које су се догодиле у ратно време, од којих је главна било схватање да срећу морају потражити у сопственој, а не аустроугарској држави. У раду се приказује економско стање Аустроугарске као и посебна ситуација у Срему, његове специфичности као микроцелине на којој су вођене ратне борбе, вршене реквизиције и апровизације.

No abstract

Исаија (у световном животу Јован) Антоновић потицао је из угледне трговачке и занатлијске породице, која се из Новог Пазара доселила у Будим са патријархом Арсенијем III Црнојевићем. Економски напредак породице и утицај будимске српске општине у културном и политичком животу његовог народа несумњиво су утицали на Исаијино опредељење за свештенички и учитељски позив. Обудовео, постао је монах који се полако пењао јерархијским лествицама Карловачке митрополије до епископа и митрополита. На том путу показивао је велику ревност у одбрани православља, српског народа и његових права проистеклих из Привилегија, али и склоност ка непотребним нападима и сукобима са осталим епископима или патријархом, без обзира колико су они могли нанети штете, и цркви и народу. У том смислу се делатност Исаије Антоновића може узети за парадигму развоја карловачке јерархије у периоду од 1731. до 1749. Настојаћемо да у овом раду прикажемо његов успон од свештеника до митрополита, и уз позитивне и уз негативне радње током њега.

No abstract

No abstract