U ovom se zborniku objavljuju tekstovi koje su prijatelji, suradnici i nekadašnji studenti profesora Drage Roksandića iz cijeloga svijeta napisali kako bi obilježili njegov sedamdeseti rođendan i odlazak u mirovinu s Odsjeka za povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Tkogod da je susreo profesora Dragu Roksandića između 1990., kada je na Odsjeku za povijest izabran za docenta, i 2018. godine, kada je otišao u mirovinu, vjerojatno je primijetio njegov značajan utjecaj na studente svih razina, od preddiplomskih do doktorskih. Profesor je snažno inspirirao i utjecao na bliske suradnike svih generacija. Ovdje je riječ o pravom Festschriftu, „pisanoj proslavi“, koja prema dobrim običajima akademske zajednice izlazi u čast jednog njezina uvaženog člana. Prilozi u zborniku obuhvaćaju različite epohalne horizonte – neki detaljno istražuju pojedine segmente određenog perioda, neki se usmjeravaju na lokalne fenomene ili pristupaju istraživačkim problemima mikrohistorijski. Neki tekstovi obuhvaćaju razdoblja u duljem trajanju, obrađuju različite strukture ili nude određene globalnohistorijske odrednice. Mnogi su prilozi multidisciplinarni, interdisciplinarni ili transdisciplinarni, što je odraz činjenice da Drago Roksandić nikada nije smatrao da je povjesničarev zanat isključiv ili zatvoren, već je u svojim predavanjima i radovima uvijek otvarao komunikacijske prostore s drugim disciplinama. U nekim se tekstovima autori posebno bliski profesoru Roksandiću prisjećaju iskustava kolegijalne suradnje. Zajedničko je svim radovima to što su znak predanosti i iskrene počasti profesoru i kolegi koji svojim primjerom pokazuje što znači odanost struci, na koji način istraživati određene teme inovativno, polazeći iz različitih perspektiva, zatim kako postavljati prava problemska pitanja i kako očuvati istraživačku radost, energiju i žar, odnosno zbog čega povijesne kontroverze treba proučavati hrabro i trezveno, a prilaziti im dijaloški. Ovaj je zbornik, dakako, samo jedan mogući prikaz interesa, epoha, problema i pristupa kojima se do sada Drago Roksandić bavio. U svim je radovima moguće pronaći njegove utjecaje, a brojna je istraživanja, čiji su rezultati sada ovdje objavljeni, i on sâm potaknuo, mnogo prije negoli je započeo rad na ovom zborniku.
Срем је од области у којима су у Аустроугарској живели Срби, са изузетком Босне и Херцеговине, током Првог светског рата највише страдао, услед борби 1914. и интернирања Срба из више од двадесет насеља. Током Великог рата у Срему су објављиване све државне наредбе прописане у циљу рационализације намирница, реквизиција свега што је потребно војсци и апровизације хране. У овој области, која је имала изразито аграрни карактер, све наредбе о максималним ценама и реквизицијама су остављале дубоке последице, јер су земљорадници, осим за личну прехрану, све вишкове морали да предају држави по прописаним ценама, а били су подстицани и на куповину обвезница ратног зајма. Слика српског земљорадника који на овај начин показује свој патриотизам била је нереална и појава великог броја дезертера и припадника зеленог кадра, током 1917. и 1918, упућује на суштинске промене које су се догодиле у ратно време, од којих је главна било схватање да срећу морају потражити у сопственој, а не аустроугарској држави. У раду се приказује економско стање Аустроугарске као и посебна ситуација у Срему, његове специфичности као микроцелине на којој су вођене ратне борбе, вршене реквизиције и апровизације.
This paper studies the formation and development of the Bosnian town of Teslić from the Austro-Hungarian occupation of Bosnia and Herzegovina in 1878 to the end of the First World War in 1918. The goal is to emphasize the significant characteristics of the town's development: the spread of capitalism; economic modernization; the arrival of a non-Slavic, predominantly German population; and the town as the leader of industrialization in Bosnia and Herzegovina. The industrial origin of Teslić and its structure demonstrate Austria-Hungary's need to economically integrate Bosnia and Herzegovina into its state area. The aim of this paper is to show to what extent the dynamics of industrial development influenced the town's formation and to see how the colonist population, which was mostly of German origin, influenced the industrial development and social life of the town.
scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.
customersupport@researchsolutions.com
10624 S. Eastern Ave., Ste. A-614
Henderson, NV 89052, USA
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.
Copyright © 2024 scite LLC. All rights reserved.
Made with 💙 for researchers
Part of the Research Solutions Family.