Listening to children's perspectives on play across the lifespan: children's right to inform adults' discussions of contemporary play

Processos de projeto de espaços destinados ao livre brincar infantil: interações e experimentações como diálogos entre o designer e o usuário

“…Considerar processos mais abertos e colaborativos, novos métodos e ferramentas, um olhar mais cuidadoso e sensível às lacunas e vazios entre o profissional e o usuário, seja talvez apenas o início de uma trajetória em que ambos devam conviver mais, estabelecer vínculos, aproximar repertórios e olhares (GLENN et al, 2013, NICHOLSON et al, 2014, com o intuito de trazer mais elementos para este sistema, novas formas de elaborá-lo e considerar a criança de modo mais presente e ativa, em "que as duas partes ensinam e aprendem, não se sobrepondo uma à outra. Há interesse mútuo e respeito pelo modo de cada um se expressar."…”

Talleres artísticos como dispositivos de investigación con migrantes adolescentes

“…En apartados anteriores de este artículo, hemos planteado el alcance de las metodologías basadas en talleres experimentales, y las consideramos una buena opción para investigar conjuntamente por el bien común con jóvenes migrantes (Sansi 2015;Estalella y Sánchez 2016). Así mismo, hemos visto, a lo largo de estas líneas, cómo la metodología utilizada en esta investigación contribuye de manera significativa a (re)presentar otras formas de entender las vidas de estos migrantes, pero además nos hace recapacitar respecto a las relaciones emocionales y afectivas que se generan en la práctica de investigación (Kearns 2012;Procter 2013;Nicholson et al 2014). Sin embargo, como toda metodología, también nos plantea distintos retos que hemos categorizado en los siguientes tres apartados:…”

Guidelines for social support to child play

“…С једне стране, схваћена као бића "неконтролисана" и "неосвешћена" и тиме претња по сопствену добробит и по јавни ред и мир деца бивају заштићена од активног учешћа у друштвеном животу и издвојена у засебну друштвену групацију (Marjanović, 1987), а игра означена и занемарена као искључиво "дечја ствар", док с друге стране потреба за успостављањем контроле над будућношћу поставља пред децу као будућност нације захтев да преузму понашања одраслих и, кроз бројне курсеве и приватне часове, буду ангажована у властитом професионалном одређивању и развоју (Elkind, 2001), у ком игра бива одбачена као активност слабог значаја. Мада постоје докази о резилијентности деце на друштвене промене и склоности да "проиграју свој пут" кроз изазове свакодневице (Jenkins, 2006, према: Lester & Russell, 2008Nicholson et al, 2014), игра није просто слободан израз детета (VanderVen, 2004), па тиме ни искључиво дететова одговорност. Начин на који ће се игра остваривати и теме којима ће се деца у игри бавити условљени су контекстом и могу одражавати етички дискутабилне дискурсе, проблематичне позиције моћи и различите идеологије са којима се дете у свом контексту суочава и у чијем деконструисању му је потребна подршка.…”