From innovative teacher education to creative pedagogical designs

Abstract

This contribution is about the design of innovative teaching practices. Innovation is fostered by a focus on creative tasks for school pupils, and supported by teacher education courses. Two examples of teacher education practice are presented, both requiring from student teachers to produce innovative pedagogical designs. A pedagogical design is defined by a specific set of tasks, by a social setting and by a sequence. The first example requires pedagogical designs offering a thinking space to learners, while the second example is based on an iterative research methodology (PIO).The discussion of these two examples stresses two features of these practices, that can be considered supporting creativity and agency in classroom activities: the anticipation and confrontation between prediction and observation, and the articultion of collective and solitary moments of work in specific sequences. Future research could investigate the potential support the various combinations of collective and solitary moments of activity offer to creativity. These combinations can be designed for teaching practices to fit specific pedagogical and learning objectives, and can be evaluated through micro-design research.

Innovating school practice: Ways of improvement

“…Од свега наведеног, стручњаци ипак сматрају да је мотивација актера једна од најваж-нијих компоненти иновативних процеса коју би требало проучавати (Könings et al, 2006;Van Eekelen, 2005;Šefer, 2015a;Šefer, 2015b). Мотива-ција је подједнако важна кад је реч о примени, одржавању и ширењу иновација током дужег периода (Mladenović, 1989;Kohler, Boissonnade & Giglio, 2015;Schellenbach-Zell & Gräsel, 2010), о чему говоре и представници теорије самодетер-минације (Deci & Ryan, 1985).…”

“…Квалитативна сту-дија случаја коју представљамо у овом раду део је ширег научног пројекта (Šefer i sar., 2015;Šefer, Ševkušić, 2012;Šefer, Radišić, 2012 -концепти са-радње, иницијативе и стваралаштва) чији је циљ био да се наставници једне мање градске основ-не школе из Београда подстакну на иновирање праксе у школи, уз подршку истраживача из на-учноистраживачке установе. Интересантно је да се истовремено појављују друге студије у за-падним земљама које се темеље на сличним кон-цептима и идејама о иновирању школске прак-се (Kohler, Boissonnade & Giglio, 2015). У нашем пројекту, припремајући наставнике за увођење и примену новина, истраживачи су држали преда-вања, давали инструкције и водили радионице, помагали у превазилажењу дилема и тешкоћа са којима су се наставници суочавали, подстицали и пратили промене, снимали и бележили своја запажања.…”

La créativité, un objet de formation des enseignants? Une enquête dans une Haute école pédagogique

“…Cette interrogation vise à poser les premiers jalons d'une réflexion plus large, mais également à fonder des pratiques en formation d'enseignants. à l'heure actuelle, nous constatons que les modalités de formation à la créativité en contexte de formation d'enseignants n'ont encore été que très peu théorisées ou modélisées; on peut recenser notamment quelques études dans ce sens, mais plutôt axées sur la créativité chez les élèves (Coppey-Granges, Moody, & Darbellay, 2016), sur la créativité au coeur des apprentissages, ou sur les réformes éducatives et leur impact dans la formation d'enseignants (Giglio, 2016;Kohler, Boissonnade, & Giglio, 2015;Perret-Clermont & Giglio, 2017), et sont axées essentiellement sur les didactiques artistiques (Giglio, 2010(Giglio, , 2014Leuba, Didier, Perrin, Puozzo, & Vanini de Carlo, 2012;Schumacher, Coen, & Steiner, 2010). La créativité comprise comme objet de formation per se au sein de la formation des enseignants et les dispositifs de formation s'y rapportant ne sont que très peu étudiés, et comme le fait remarquer Capron Puozzo (2016), le sujet lui-même souffre de résistances, notamment dues à des conceptions erronées.…”