A meta-analysis of the effect of school-based anti-bullying programs

Abstract

Bullying is a serious public health problem, and many studies have examined the effect of school-based anti-bullying programs. However, these programs and those outcomes are complex, broad, and diverse. Research is needed into the optimal strategies for these comprehensive programs, which consider both the effectiveness and cost of programs. We performed a meta-analysis of 13 studies using the Comprehensive Meta-Analysis software package to calculate effect size (ES) and the Q statistic. We conducted subgroup analyses to examine the differences based on student grade level, program duration, and program strategy. The pooled ES calculation indicated that school-based anti-bullying programs have a small to moderate effect on victimization. The results of the Q test indicated significant heterogeneity across studies of victimization (Q = 39.625; I (2) = 69.7%; p < .001). Studies involving training in emotional control (p < .01), peer counseling (p < .05), or the establishment of a school policy on bullying (p < .05) showed significantly larger ESs on victimization than did studies that did not involve these strategies. Effective school-based anti-bullying programs should include training in emotional control, peer counseling, and the establishment of a school policy on bullying.

Scientific foundation of in-service training for prevention of peer violence

“…У три студије су позитивни ефекти антибу-линг програма приказани у виду укупне редукције, која износи: 15% за насилно по-нашање (Hahn et al, 2007); 20-23% за насилно понашање и 17-20% за виктимизацију (Ttofi & Farrington, 2011); 25-33% за насилно понашање (Wilson & Lipsey, 2007). Четири метаанализе извештавају о позитивним ефектима антибулинг програма, али се раз-ликују према проценама јачине њиховог дејства: позитивни ефекти умерене јачине у редуковању насилног понашања (SMD = -0,41; CI (95%) = -0,56 до -0,26) (Mytton et al, 2006); слаби до умерени позитивни ефекти у редуковању виктимизације (d = -0,151; CI (95%) = -0,201 до -0,101; p < 0,001) (Lee et al, 2015); слаби позитивни ефекти у ре-дуковању вршњачког насиља (r = 0,12) (Ferguson et al, 2007); слаби позитивни ефекти у редуковању насилног понашања (ES =0,04) и виктимизације (ES =0,27) (Merrell et al, 2008). У једној метаанализи нису потврђени статистички значајни ефекти антибулинг програма у редуковању насилног понашања (ES = -0,09; CI (95%) = -0,23 до 0,05; p < 0,001) (Park Higgerson et al, 2008).…”

“…У три студије посвеће-на је пажња ефектима увођења конзистентних правила против вршњачког насиља и пратећим организационим и структуралним променама у школи и све извештавају о позитивним ефектима ове интервенције: постојање формалних антибулинг правила у школи статистички значајно доприноси редуковању насилног понашања (OR = 1,19 за програме без ове интервенције и OR = 1,44 за програме са овом интервенцијом; QB = 7,12; p < 0,01), али не и виктимизације (Ttofi & Farrington, 2011); програмима који су усмерени на промену школског окружења постиже се за 11,7% већа редукција на-силног понашања у односу на друге врсте програма (Hahn et al, 2007); програмима који обухватају успостављање антибулинг правила понашања и одговарајуће акције постиже се статистички значајно већа редукција виктимизације него програмима који не садрже ову интервенцију (Q between = 5,334; p < 0,05) (Lee et al, 2015).…”

“…Аутори три студије су констатовали да тренинг социјалних вештина има позитивне ефекте, о чему све-доче следећи налази: унапређивање социјалних и интерперсоналних вештина пред-ставља најделотворнију интервенцију у редуковању вршњачког насиља (Jimènez Barbero et al, 2012); интервенције у програмима секундарне превенције, којима се унапређују односи или социјалне вештине, статистички значајно доприносе редуко-вању насилног понашања (SMD = -0,61; CI (95%) = -0,87 до -0,35) (Mytton et al, 2006); просечна редукција насилног понашања код ученика који су укључени у тренинг со-цијалних вештина већа је за 19,1% у односу на контролну групу (Hahn et al, 2007). За разлику од тога, резултати две студије показују да тренинг социјалних вештина не производи статистички значајне позитивне ефекте: поређењем антибулинг про-грама који садрже и оних који не садрже тренинг социјалних вештина нису откри-вене значајне разлике у редуковању виктимизације (Q between = 2,139; p > 0,05) (Lee et al, 2015); применом тренинга социјалних вештина у раду са ученицима укљученим у вршњачко насиље не остварују се значајни ефекти у редуковању насилног пона-шања и виктимизације (у три од четири обухваћене примарне студије нису нађени статистички значајни позитивни ефекти) (Vreeman & Carroll, 2007).…”

Comparative Study on the Effectiveness of a Health Promotion Program Using School Forest and a Traditional School-based Health Promotion Program in Elementary Students

“…Particularly regarding establishing good health habits, which affect subsequent health status in later life, childhood is regarded as an important period. Accordingly, many attempts have been made to improve child's health behavior through various school-based health promotion programs; these programs have reported positive effects on physical [1][2][3], mental [4], and social health [5] among school-aged children.…”

Enhancing students career readiness through peer counselling programme in Hong Kong

“…Positive gains, including interpersonal and communication skills for peer counsellors, were reported, whereas other benefits, such as patience and compassion, maturation, time management, greater responsibility, self-esteem and self-efficacy, satisfaction and achievement for both peer counsellors and counselees, were observed (Brown, David, & McClendon, 1999;Ferrari, 2004;McLean, 2004;Packard, 2003, as cited in Budge (2006)). Despite difficulties encountered in research method, most systematic review and metaanalytical studies tended to confirm the effectiveness of peer counselling programme with the effect size ranging from small to large (mostly small to medium effect size) on various aspects; for instances, academic achievement (Topping, 2001;Topping & Ehly, 1998), mediation of peer conflicts in school (Burrell, Zibel, & Allen, 2003), health education (Mellanby, Rees, & Tripp, 2000), drug prevention (Tobler, 1992), school-based antibullying programme (Lee, Kim, & Kim, 2015), and other diversified problems or issues (Advocates for Youth, n.d.; Whiston & Sexton, 1998). Young et al (1999) stressed the importance of peer networks to adolescents and peer conversations provided a non-threatening and comfortable platform for co-construction of careers in which exchange ideas and sharing of own interests, self-awareness, and information about the world of work can be taken place.…”