Министарство одбране Републике Србије, 3. Центар ВБ авршетак хладног рата свету је донео владавину једне идеолог-ије, једног друштвено-економског устројства и максималну либер-ализацију међународних економских токова. Али, већ почетком 21. века прећи ће се у фазу мултиполарног света са четири доминантне еконо-мске и политичке силе: САД, Кина, Европска унија и Русија. Сваки од ових доминантних учесника у светским процесима има своје специфичн-ости, предности и проблеме. Глобални односи се убрзано мењају.Овај рад анализира могући развој економских, политичких и војних релација између доминантних учесника у глобалним процесима. Кључне речи: глобални процеси, доминантне силе, међународни односиУвод бележавање годишњица важних догађаја прилике су да се са историјском дистанцом предочи објективни поглед на протекли период. Таква је ситуа-ција и са годишњицом Првог светског рата који не само да је био највећи оружани сукоб у историји човечанства, већ је променио и глобалне економске, политичке и војне односе у 20. веку. Велики рат није изазвао само велике људске жртве, већ и распад три европска царства: немачког, аустроугарског и руског, док је уруша-вањем османске власти и четврто царство дошло до ивице пропасти. Под окри-љем великог рата одиграла се бољшевичка револуција која ће свет идеолошки поделити кроз скоро цео 20. век, али се и зачела идеја фашизма која ће изнедри-ти још страшнији војни сукоб. У сенци војних активности обично остаје по страни највећа промена у укупним међународним односима и сељење центра економске моћи преко Атлантика. Економски хроничари грубо су проценили да је 19. век са викторијанском Eнглеском био век Европе, да се 20. век може назвати веком * Основу овог чланка чини реферат проф. др Милоша Тодоровића изнет на конференцији одржаној у Институту за међународну политику и привреду у Београду 4. јуна 2014. године. Рад је измењен и допуњен новим подацима у вези са темом. ** Проф. др Милош Тодоровић је шеф катедре Међународни економски односи.
креирању међународног поретка водећу улогу одувек су имале државе и њихови савези, док је савремени процес глобализације, под утицајем значаја економског фактора на свест и начин живота људ-ског рода, као доминантне полуге најснажнијих држава света у оствари-вању моћи разоткрио и испољио њихове транснационалне корпорације. При томе, транснационалне корпорације настоје да преостале чиниоце у систему међународних односа инструментализују и подреде остварива-њу првенствено профитних интереса својих већинских деоничара. На тај начин успоставља се глобална елита моћи коју представља симбиоза водећих политичких и економских субјеката, персонификована у носио-цима врхунских знања и крупног капитала. Интегрисани здружени наступ њихових привредних, обавештајних и војних капацитета, који се својим деловањем међусобно преплићу, потпомажу и допуњују, чини снажно оруђе у функцији стварања и очувања такве констелације снага и односа којима се држе у потчињеном положају преостали субјекти међународног поретка. У динамичком и турбулентном амбијенту борбе за доминацију, константу историјског развоја представља надметање за територије и ре-сурсе, првенствено енергетске, које ни савремени процес глобализације не ослобађа геополитичких и геоекономских интереса. Међутим, након опадања примата САД, проузрокована је дифузија моћи која размешта наново акумулисани капитал и знање на мањи број све снажнијих енти-тета, а наговештава и могући настанак новог савеза на челу са Русијом, који би парирао западној цивилизацији, при чему се остатак света и да-ље суочава са изазовима новог колонијализма.Кључне речи: транснационална корпорација, глобализација, гео-политика, енергетски ресурси, колонијализам Увод агледавањем бурних промена у међународним односима које се одражавају у свим областима савременог процеса глобализације 1 , установљено је да су се у улози носиоца тог процеса и субјекта који је задобио већину његових предности, 1 Глобализација није нова појава у људском друштву. Наиме, у свом нормативном значењу она се мо-же одредити као процес свестраног повезивања и обједињавања света у равноправну заједницу сло-бодних људи, што представља отеловљење једне старе визије која је била искушење свим цивилизаци-јама, а чине је многобројни покушаји политичког и привредног овладавања над ресурсима планете то-ком протеклих миленијума. Нажалост, човечанство је далеко од оваквих и сличних утопија, па је у раду дефинисана као један вид доминације великих светских сила. У С
scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.
hi@scite.ai
10624 S. Eastern Ave., Ste. A-614
Henderson, NV 89052, USA
Copyright © 2024 scite LLC. All rights reserved.
Made with 💙 for researchers
Part of the Research Solutions Family.