Департман за комуникологију и новинарство Ниш (Србија) Предраг Ђ. Бајић 2 Универзитет "Унион-Никола Тесла" Факултет за спорт Београд (Србија) НЕУСПЕЛА ТРАНЗИЦИЈА МЕДИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ 3 Сажетак: Дерегулација медијске сфере и изградња новог регулаторног оквира, започета у Србији крајем прошлог века, требало је да допринесе приближавању развијеним земљама Европе. Међутим, процес власничке трансформације и креирања медијског тржишта који је уследио само је озваничио нове медијске монополе, при чему су повремено квалитетна законска решења маргинализована лошом и недоследном применом. Уоквиравање комуникацијских слика у искривљене медијске рамове оснажило је негативну перцепцију у друштву, јер су се изостанком медијског диверзитета у извештавању у првом плану нашли таблоидни и сензационалистички дискурси. Промене на које указујемо трансформишу смисао новинарске парадигме. Приватне медијске корпорације и дигитализоване платформе, оријентисане на буџетске дотације, конструишу партијски пожељне наративе, постајући део пропагандно-клијентелистичке индустрије. Кључне речи: медијска заједница, транзиција, приватизација, политички клијентелизам, промена новинарске парадигме. Увод Идеолошки турбулентни ломови карактеристични за Србију крајем прошлог века значајно су преобликовали не само политичку, већ и економску, безбедносну и друштвену сцену, постепено се рефлектујући и на промену медијског амбијента. Постсоцијалистичка трансформација која је уследила после петооктобарских промена у готово свим сферама живљења, оснажена појавом дигитализације, у знатној мери је усмерила правац комуникацијских преображаја, гасећи бројне локалне и регионалне новине, као и радијске и телевизијске станице. Аутори овде уочавају појаву десуверенизације, која више није само облик физичког запоседања територија, већ и процес симболичког освајања свести грађана посредством наметнутих медијских
3 Рад је настао као део пројекта број 179008, који реализују Универзитет у Београду, Факултет политичких наука и Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, а које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Fokus u ovom radu je na izveštavanju dnevnih novina u Srbiji tokom pandemije koronavirusa (COVID-19), na specifičnostima dominantnih narativa i odnosa između vlasti i popularne štampe. Istraživanje sadržaja je obuhvatilo prvu polovinu 2020. godine, kada je analizirana ukupno 1.271 naslovna strana osam uticajnih dnevnih listova. Dok su predstavnici ozbiljne štampe još u početnom periodu pokušavali da mobilišu pažnju građana i da postavljaju ozbiljna pitanja, većina tabloida je trivijalizovala opasnost u maniru još jednog spektakla kojim će da obezbede veće tiraže, bez obzira na društvene posledice i etičke norme novinarske profesije. Objektivnost i nepristrasnost se žrtvuju pred senzacionalizmom, spektaklom i političkim klijentelizmom. Selebritizacija medicinske struke samo je raširila konfuziju u javnom mnjenju, a pokazalo se i kako političke elite rado koriste krizno stanje za promociju svojih ideja i programa, umesto stručne debate.
scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.
hi@scite.ai
10624 S. Eastern Ave., Ste. A-614
Henderson, NV 89052, USA
Copyright © 2024 scite LLC. All rights reserved.
Made with 💙 for researchers
Part of the Research Solutions Family.