Полни Аспект Стратегија Суочавања Са Стресом И Њихове Повезаности Са Потенцијалом За Развод

Abstract

АпстрактИстраживање је спроведено са циљем утврђивања повезаности стратегија суочавања са стресом и потенцијала за развод супружника. Ослањајући се на Левингеров модел кохезивности партнерског односа и Боденманов модел стре-са, очекивано је постојање полних разлика у суочавању са стресом, те да ће не-адаптивне стратегије суочавања са стресом бити у позитивној вези са потенци-јалом за развод брака, док ће адаптивне стратегије суочавања са стресом бити повезане са нижим потенцијалом за развод брака. У истраживању је учествовало 378 брачних парова. Потенцијал за развод мерен је скраћеном верзијом Индекса брачне нестабилности (Martial Instability Index: Booth, Johnson & Edwards, 1983; преузетом из Тадинац и сар., 2005), а стратегије суочавања са стресом регистро-ване су скалом Brief COPE (Carver, 1997). Резултати су показали да жене при суочавању са стресним ситуацијама у већој мери користе самоометање, порица-ње проблема и вентилирање и да су склоније тражењу емоционалне и инстру-менталне подршке, као и окретању ка религији, док мушкарци у већој мери зло-употребљавају супстанце. Начин суочавања са стресним ситуацијама био је ста-тистички значајно повезан са потенцијалом за развод. Мушкарци који поричу проблем, користе емоционалну подршку, ређе користе вентилирање, прихватају проблем и ређе се самоокривљују -имају већи потенцијал за развод. Са друге стране, испитанице које су навеле да чешће користе емоционалну подршку и у мањој мери користе вентилирање имају већи потенцијал за развод. Добијени ре-зултати су у складу са основним теоријским претпоставкама овог рада.Кључне речи: потенцијал за развод, суочавање са стресом, брачни квалитет, партнерски односи.