Vesela Ili Radosna Nauka? O Trubadurskom Duhu Filozofije

Abstract

Ničeovu knjigu Fröhliche Wissenschaft iz 1882. preveo je na srpski jezik 1984. Milan Tabaković pod naslovom Vesela nauka. Možda i iznenađujuće, to prevodilačko rešenje bilo je široko prihvaćeno, nisu usledili gotovo nikakvi protiv-argumenti, niti drugačija prevodilačka rešenja. Umesto predloženog prideva vesela čini se da je daleko prikladnije i preciznije reći da je za Ničea izvesna vrsta „nauke“ radosna. Ovaj članak će se prevashodno baviti pojmovnom distinkcijom između veselosti i radosti, ali i idejnim rešenjima koje nalazimo kod Vinkelmana i Šilera, u nameri da pokušamo pojmovno da protumačimo provansalski trubadurski izraz gay saber. U zaključnom delu rada nastojaćemo da pokažemo u kojoj meri je bilo moguće da duh Ničeove filozofije asimiluje duh trubadurske poezije.

Problem Eshatona U Delima Rudolfa Bultmana

“…66 Da bi čovek ostvario svoju autentičnu egzistenciju: ,,... izvesne mogućnosti valja ponoviti, jer je jedino ponavljanjem dostupna izričita predaja u smislu autentičnog prisvajanja mogućnosti." 67 Ovaj osvrt na Hajdegerove ideje bio nam je potreban da bismo bolje razumeli način na koji Bultman tumači mesto Isusove ličnosti u istoriji. Naime, Bultman u svetlu Hajdegerove filozofije tumači Hristovu pojavu na zemlji kao primer jednog autentičnog načina postojanja: ,,... kao već ostvaren potencijal ljudskog bića da kroz odluke, na koje ga poziva svaka nova situacija ‚ovde i sada' ostvari jedan autentičan način postojanja, slobodan od smrti i grijeha, budući da se ‚u Hristu' već desilo spasenje."…”