The structure of stands from different subassociations of a monodominant sessile oak forest (Quercetum petraeae Cer. et Jov. 1953.) in the area of northeastern Serbia before and after regeneration

Abstract

Извод: У раду се приказује изграђеност очуваних, високих, зрелих, састојина и младих састојина насталих планском обновом или спонтаном разградњом истих у монодоминантним шумама китњака (Quercetum petraeae Čer. et Jov. 1953.), из две субасоцијације, tilietosum и typicum, на подручју Националног парка "Ђердап". Приказ зрелих састојина се заснива на подацима са огледних површина, прикупљаним 1992. године, у периоду који карактерише појава масовног сушења китњака на наведеном подручју, и широм Европе. У састојинама, старим око 150 година у 1992. години, у спрату дрвећа је био заступљен само китњак. Састојине су са потпуним до густим склопом и имају високе износе запремине, а у структури по биолошком положају, квалитету дебла, развијености крошње и степену сушења стабала међу њима нема јаснијих разлика. Приказ младих састојина се заснива на подацима са трајне огледне површине, прикупљаним 2017. године, као и на подацима других аутора. Изграђеност младих састојина указује да је у фази обнове старих састојина потребно планирати различите узгојне мере у различитим субасоцијацијама монодоминантне шуме китњака, да би се очувало учешће китњака у довољној бројности.

Deliberation over species change in a monodominant sessile oak stand (Quercetum petraeae Cer. et Jov. 1953., subass. tilietosum) - A case study in ”Djerdap” National Park

“…При таквом поступку природно подмлађивање китњака је успешно у монодоминантним шумама у којима није изражена фитоценолошка сложеност. У мезофилним варијантама монодоминантних шума, где је занемариван регенеративни потенцијал (генеративни и вегетативни) пратећих мезофилних врста дрвећа, подмлађивање китњака често није успешно и у новијим истраживањима је указано на потребу напуштања констатоване праксе и увођење припремних мера, које подразумевају планску редукцију пратећих врста дрвећа у поступку који претходи сечама обнове у систему оплодне сече (B o b i n a c , 2017, 2018, Bobinac et al, 2019a). На основу досадашњих истраживања у вези обнављања монодоминантних шума китњака у Србији (Krst i ć , 1989, B a b i ć , 2014, Ka n j e va c , 2019) проистекле су препоруке за различиту примену оплодне сече, на малим површинама или састојинском нивоу, али са усаглашеним предлогом за извођење оплодног сека (или припремно-оплодног сека) у години обилног урода у различитим типовима монодоминантних шума.…”

“…s.l. (Tomić et al, 2006 Успостављена паралела у изграђености састојине пре и после планске обнове и при спонтаној обнови услед природне разградње састојине, у различитим еколошким варијантама монодоминантне шуме китњака-субасоцијацијама, typicum и tilietosum на подручју Националног парка "Ђердап", указала је да слична изграђеност спрата дрвећа у зрелим састојинама, која је резултат сличних антропогених утицаја у вишедеценијском периоду, у фази обнове налаже потребу планирања различитих узгојних мера да би се очувао китњак у потребној бројности (B o b i n a c , 2018, Bobinac et al, 2019a)…”

“…У циљу генерализације процеса измене врста и пројекције мера гајења шума на истраживаном станишту извршено је поређење састојинског стања на компаративним површи-нама на подручју Националног парка "Ђердап" (Газдинска јединица "Златица" одељење 56 а), на основу примарних и секундарних података. Примарни подаци су прикупљани на основу премера стабала на компаративним огледним површинама, које представљају стање старе састојине у 1992. и младе састојине у 2017. години (Bobinac et al, 2019a), као и премера у 2021. години у младој састојини четири године после огледне прореде. Секундарни подаци су прикупљани из основа за газдовање шумама у периоду од 1996. до 2016. године и односили су се на периодичне описе састојине, нумеричке податке о структури састојине и предлоге мера газдовања и гајења шума (1996,2006,2016) 1970).…”

“…Са аспекта газдовања шумама заостала стара стабла китњака представљају привидни континуитет састојине китњака, који је после више од две деценије трајања подмлад-ног раздобља успостављен у основи за газдовање шумама (2016) као резултанта нејасно успостављеног приступа у обнови истраживане монодоминантне шуме китњака, везано за услове у којима је отежано одржавање китњака. У условима спонтано започетог процеса природне обнове, оквир за дефинисање смерница за обнову је налагао плански приступ, примарно везан за коришћење састојине (B a n ko v i ć et al, 2002), а у поступку обнове састојине није примењен адекватан приступ, везан за еколошке специфичности истраживане монодоминантне шуме китњака, на који указује успостављена паралела у изграђености састојина пре и после обнове на том подручју (Bobinac, et al, 2019a). Иако се у истраживаној састојини може претпоставити да радови на уклањању компетицијске вегетације нису били конзистентни и да је одржање подмлатка китњака било отежано, али генерално није било угрожено, услед присуства јеленске дивљачи (G a č i ć et al, 2006), примарни разлог за измену врста на станишту истраживане мезофилне монодоминантне шуме китњака треба тражити у њеним еколошким специфичностима.…”

“…Иако се у истраживаној састојини може претпоставити да радови на уклањању компетицијске вегетације нису били конзистентни и да је одржање подмлатка китњака било отежано, али генерално није било угрожено, услед присуства јеленске дивљачи (G a č i ć et al, 2006), примарни разлог за измену врста на станишту истраживане мезофилне монодоминантне шуме китњака треба тражити у њеним еколошким специфичностима. Иако на огледној површини 0,52 ha, у структури састојине пре обнове, у 1992. години, нису била присутна стабла липе расположиви фитоценолошки снимак из 1992. године (Cvjetićanin (1992), према Bobinac, et al, (2019a)) и старост стабала липе у 2017. години указују да је у приземном спрату, поред китњака обилно била подмлађена и сребрнаста липа.…”