Skriabin and Russian "Mystic" Symbolism

Abstract

JSTOR is a not-for-profit service that helps scholars, researchers, and students discover, use, and build upon a wide range of content in a trusted digital archive. We use information technology and tools to increase productivity and facilitate new forms of scholarship. For more information about JSTOR, please contact support@jstor.org. . University of California Press is collaborating with JSTOR to digitize, preserve and extend access to 19th-Century Music. Theosophy, that particular brand of fin-desiccle occultism preached by Madame Helena Petrovna Blavatsky [Blavatskaia] (1831-91), has generally been identified as the decisive influence on Skriabin's formulation of a personal creative doctrine. Certainly he found something congenial in Blavatsky's mystic creed: "La Clef de la theosophie is a remarkable book," he confided to his lover in 1905, "you'll be astonished how close it is to my thinking."l He also read and re-read Blavatsky's La Doctrine secrete about the same aSkriabin to Tatiana Shletser [Schloezer], 25 April/8 May 1905, in A. Skriabin, Pis'ma [Letters], ed. A. V. Kashperov (Moscow, 1965), p. 369. Because the Julian calendar was retained in Russia until after the Bolshevik Revolution, all dates are shown in both Old and New Style, with the Julian dates first. Skriabin, who traveled freely in and out of Russia, sometimes used one form and sometimes used the other; occasionally, indeed, he used both forms on the same letter.

The Music of Alexander Scriabin James M. Baker Scriabin: Artist and Mystic Boris de Schloezer Nicolas Slonimsky

“…But we recall that a similar attitude was taken toward the unorthodox religious philosophy of Tolstoy, whose critics preferred to dissect the personality of a genius, expressing admiration for the novelist while shamefacedly veiling the moralist. But we recall that a similar attitude was taken toward the unorthodox religious phi-than trying, as Schloezer did, to elucidate what was unique (see Cooper 1972/1985, Brown 1979, Matlaw 1979. All his works were to him but preliminary approaches to the Mysterium, a succession of approximations.…”

Composer of the revolution: Scriabin’s idea of the Mysterium - the total work of art

“…[…] интрепретацију композиторових настојања оставио је биограф и савременик Борис де Шлецер (Boris de Schlözer/Борис Фёдорович Шлёцер), те је његова књига А.Скрябин: монография о личности и творчестве (1919) полазна тачка истраживања, посебно када је реч о позитивистички оријентисаним музиколозима. Док се друга неизоставна библиографска јединица за проучавање Скрјабина, Бауерсова (Faubion Bowers) биографија, сматра дилетантском (Brown 1979), Шлецерова остаје неупитно легитимна у научном дискурсу иако у њој постоји озбиљан хронолошки дефицит при изношењу чињеница. Поред тога што је и сувише субјективна, обојена личним симпатијама према супругу своје сестре, Татјане Шлецер (Татьяна Фёдоровна Шлёцер), друге Скрјабинове супруге, ова биографија је претежно писана по сећању на усмене конверзације тада младог музиколога и преводиоца са композитором.…”

“…5 Због тога су у написима о Скрјабиновом тоталном уметничком делу деценијама уочавани, осим филозофских, и трагови разних религијских и псеудо-религијских дискурса. Тако, на пример, док Дејвид Робертс (Roberts 2011), Џулијан Андерсон (Anderson 2009) и Херберт Антклиф (Antcliffe 1926) указују на Скрјабинову директну везу са филозофијом немачких идеалиста, Борис Шлецер (Schlözer 1919), Малколм Браун (Brown 1979) и Џејмс Бејкер (Baker 1997) уочавају у Скрјабиновом мишљењу утицаје мистицизма; 6 Бернис Розентал (Rosenthal 2002) и Марија Карлсон (Carlson 2000) говоре радије о окултном мистицизму када разматрају Скрјабинову уметничку поетику, 7 а као усамљено становиште издваја се став Полине Димове (Dimova 2013) о вези између Скрјабиновог стваралаштва и мистицизма у оном облику у којем га је у то време пропагирала православна руска црква.…”

“…С обзиром на то да се ради о изузетно сложеним приликама, као и бројним уметницима и активистима који чине те кључне факторе, у овом тексту су сумирани утицаји којима је композитор био директно изложен, да би, затим, било указано на духовну климу, културни контекст и друштвене системе у Русији тог транзитног и турбулентног периода као одлучујућих чинилаца за Скрјабинову концепцију тоталног уметничког дела. *** симболистичке теургије и самог симболизма (Brown 1979). Међутим, с обзиром на чињеницу да се у овом тексту пажња усредсређује на Скрјабинову замисао Gesamtkunstwerk-а, разматрање композиторовог духовног пута од православља преко атеизма и солипсизма биће, ипак, изостављено, будући да их је композитор до рађања идеје о Мистеријуму, почетком 20. века, такорећи превазишао.…”

“…Статьи и афоризмы из 1909. године. Подаци о заједничкој употреби термина всеисскуство у написима Скрјабина и Иванова постоје код Сабањејева (Сабанеев 1925), Шлецера (Schloezer 1987), Брауна (Brown 1979). 13 У раду је коришћена систематизација Дубравке Ораић Толић која модерном назива све уметничке праксе настале након романтизма, односно на преласку векова (Ораић Толић 1996: 10).…”