Shifting tides of world-making in the UNESCO World Heritage Convention: cosmopolitanisms colliding

Evaluación de la pre factibilidad para la generación de energía eléctrica mediante la sinergia entre las energías eólica y almacenamiento por bombeo de agua en la isla San Cristóbal - Galápagos

“…Esto, debido a que al encontrarse en locaciones remotas, no es fácil su conexión con sistemas más robustos de energía eléctrica ya que la interconexión resultaría altamente costosa [3], considerando que dichas redes se ubican por lo general en la superficie continental. La base de este estudio es el de analizar la factibilidad de que pueda haber para una posible implementación de este tipo de sistemas en lugares que por su historia, ubicación geográfica e importancia para el planeta son ideales, como por ejemplo la islas Galápagos [15], mismas que se diferencian de muchas islas a nivel mundial debido a que fueron declaradas en 1978 por la Organización de las Naciones Unidas para la Educación, la Ciencia y la Cultura (UNESCO) como Patrimonio Natural de la Humanidad [16].…”

Anthropologizing and indigenizing heritage: The origins of the UNESCO Global Strategy for a representative, balanced and credible World Heritage List

“…The important novelty in 1994 was the influence of new actors in geographical (Australia) or disciplinary (anthropology) terms with respect to the definition of cultural World Heritage, albeit actors still solidly anchored in the North. Although anthropologists (Bortolotto, 2007: 40, 2011: 22–23; Brumann, 2014: 2180) and practitioners (Cameron and Rössler, 2013: 83) have noted this anthropologization of heritage, the reasons for such a shift had not been elucidated. This study shows that it flowed from deliberate efforts by anthropologists to assert their influence in World Heritage.…”

Serious games: Theory in anthropology since the 1980s

“…2 To je poslednjih decenija vidljivo u raspravama o materijalnom i nematerijalnom nasleđu, kao i u nastojanjima da se određeni lokaliteti stave na UNESCO-vu listu Lokaliteta svetske baštine (World Heritage Sites). Ovo drugo ima kao praktičnu posledicu i to da je zemljama u razvoju lakše da obezbede finansijska sredstva za očuvanje određenih spomenika sopstvenog kulturnog nasleđa (Brumann 2014). 3 Čime praktično ukidaju distinkciju o kojoj piše Boudon (2005), kada govori o razlici između naučnih i nenaučnih objašnjenja.…”

“…Zato ono što se definiše kao očuvanje nacionalne kulture postaje važna komponenta antropološkog angažmana. Jedna od praktičnih posledica ovog tipa posvećenosti ogleda se u nastojanju da se kroz predstavljanje sopstvene kulture i tradicije (kroz običaje, rituale, spomenike i slično) privuku turisti (na primer, države Srednje i Južne Amerike), ili da se istaknu pojedini lokaliteti koji onda treba da dođu pod zaštitu UNESCO-a (Brumann and Cox 2010;Brumann 2014). Ovakva bliska povezanost s nacionalnim i političkim ciljevima nije uvek jasna ni razumljiva istraživačima koji su obrazovani u drugačijim, "klasičnim" antropološkim školama, najčešće zasnovanim na liberalnim principima bliskim metodološkom individualizmu.…”