IZVOD
UVODRazvojem industrije i porastom ljudske populacije tokom 20. veka je došlo i do povećanja proizvodnje sintetskih boja. Potreba za raznovrsnim, postojanim i lako primenljivim sredstvima za bojenje je rezultovala proizvodnjom oko 10.000 tona različitih boja na godišnjem nivou [1]. Zahvaljujući intenzivnoj obojenosti koju daju, azo boje danas čine oko 70 % od ukupno proizvedenih sintetskih boja [2]. Njihova primena je vrlo rasprostranjena u proizvodnji papira [3], tekstila [4,5], hrane [6], kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda [7]. Međutim, azo boje i proizvodi nastali njihovom razgradnjom, uglavnom aromatični amini, su veliki zagađivači ži-votne sredine jer su teško razgradivi i toksični [8][9][10]. Dokazano je da mnoge azo boje imaju kancerogeno [11,12], mutageno [13,14] Stoga je za mogućnost primene novosintetisanih azo boja neophodno usaglasiti njihove kvalitativne karakteristike, zahteve društva i ekološke propise [18]. U tom cilju se pre same sinteze novih derivata azo boja, identifikacija potencijalno biološki aktivnih među njima vrši primenom matematičkih modela koji omogućavaju uspostavljanje kvantitativnih zavisnosti između njihove strukture, fizičko-hemijskih svojstava i aktivnosti [19]. Među brojnim molekulskim deskriptorima koji mogu ukazati na potencijalnu bioaktivnost jedinjenja, lipofilnost zauzima najvažnije mesto. Naime, lipofilnost molekula u velikoj meri utiče na njegovu apsorpciju, raspodelu, metabolizam, eliminaciju i toksičnost [20]. Za kvantitativno izražavanje lipofilnosti se najčešće primenjuje podeoni koeficijent, log P, koji predstavlja raspodelu molekula između 1-oktanola i vode [21,22]. Takođe, u QSRR (Quantitative structure-retention relationship) modelima se kao alternativno merilo lipofilnosti, primenjuju hromatografski retencioni parametri, R M 0 i m [23][24][25][26][27][28].U ovom radu je proučavano hromatografsko ponašanje i lipofilnost odabranih derivata azo boja, primenom tankoslojne hromatografije na obrnutim
