Predictors of improved quality of life six months after coronary artery bypass surgery

Abstract

Prediktori pobolјšanja kvaliteta života nakon hirurške revskularizacije miokarda su još uvek nepotpuno poznati. Cilj rada je bio da ispita prediktore poboljšanja kvaliteta života šest meseci nakon hirurške revaskularizacije miokarda. Ispitivali smo 208 uzastopnih pacijenata koji su podvrgnuti hirurškoj revaskularizaciji miokarda. Za ispitivanje kvaliteta života korišćen je upitnik Nottingham Health Profile Questionnaire prvi deo. Upitnik se sastoji od 38 pitanja koji su podeljeni u 6 odeljaka: fizička pokretljivost, socijalna izolacija, emocionalne reakcije, energija, bol i san. Upitnik je podeljen svim pacijentima pre i šest meseci nakon operacije. Prosečna starost ispitivanih pacijenata je bila 58,8 ± 8,2 godine, 82% su bili muškarci. Poređenje pre i postoperativnih skorova je pokazalo da se poboljšanje nalazi kod 53,76% bolesnika, pogoršanje kod 12,46%, normalan KŽ pre i posle operacije kod 26,70%, dok je KŽ nakon operacije bez promene kod 7,08% bolesnika. Nezavisni prediktori poboljšanja kod pacijenata nakon operacije su bili: odsustvo prethodnog infarkta miokarda u odeljku fizička pokretljivost (p=0,03; OR=0,59; CI 0,40-0,92), viša CCS klasa angine u odeljcima fizička pokretljivost (p=0,006; OR=2,34; CI 1,46-3,32), energija (p=0,02; OR=1,70; CI 1,29-2,64) i bol (p<0,001; OR=4,64; CI 2,27-7,31), muški pol u odeljku bol (p=0,03; OR=0,45; CI 0,26-0,62) i mlađe starosno doba u odeljku bol (p=0,01; OR=0,69; CI 0,41-0,85). Prediktori poboljšanja kvaliteta života šest meseci nakon hirurške revaskularizacije miokarda su viša CCS klasa angine, odsustvo prethodnog infarkta miokarda, muški pol i mlađe starosno doba.

Examination of the impact of use of invasive cardiological procedures on quality of life of patients suffering from myocardial infarction

“…Иако је коронарним стентовима смањен број ангио графских и клиничких рестеноза, бољи физички и ментални квалитет живота регистрован је код пацијената са хируршком реваскуларизацијом. (2)(3)(4)(5) Студија квалитета живота представља компле ментарни приступ уобичајеној евалуацији хируршких резултата. Чак и када је хируршка интервенција успешна, она не мора да побољша квалитет живота.…”

“…То указује на високу ефикасност инвазивних кардиолошких процедура у погледу болесниковог повратка нормалном животу, смањењу физичких ограничења, повећању социјалних контаката, повратку емоционалне стабилности, повратку животне енергије, смањењу болних сензација и омогућавању нормалног окрепљујућег сна. (5,6) Према истраживању Перића и сарадника, којим су испитивани предиктори побољшања квалитета живота шест месеци након хируршке реваскуларизације миокарда, утврђено је да је најснажнији пре диктор побољшања квалитета живота при суство високе ЦЦС класе ангине (изражена симптоматологија и велики број ограничења која кваре квалитет живота). Код болесника са високом ЦЦС класом ангине хируршку реваскуларизацију мио карда треба препоручити као процедуру која значајно поправља квалитет живота у вези са здрављем.…”

“…Код болесника са високом ЦЦС класом ангине хируршку реваскуларизацију мио карда треба препоручити као процедуру која значајно поправља квалитет живота у вези са здрављем. (5) Према резултатима Ранчића и сарадника, дванаест месеци после АИМ пацијенти који су лечени применом перкутане коронарне интервенције, имали су знатно веће просечне скорове у упитнику EQVAS и знатно боље су проценили своје здравствено стање него пацијенти који су лечени тромболитичком терапијом. Према просечним скоровима у EQVAS, ови пацијенти били су врло слични здравим испитаницима из контролне групе.…”