Povezanost preferencija životnih stilova i profesionalnih interesovanja petnaestogodišnjaka

Abstract

Predmet istraživanja je povezanost preferencija životnih stilova sa profesionalnim interesovanjima petnaestogodišnjaka. Uzorak čine učenici osmog razreda osnovne škole (229 ispitanika, 111 (48.5%) dečaka, 118 (51.5%) devojčica). Za prikupljanje podataka korišćen je Test profesionalnih interesovanja i modifikovana Olport-Vernon-Lindzijeva skala vrednosti. Analiza podataka metodom kanoničke korelacione analize pokazuje da su dva skupa varijabli na latentnom nivou povezana preko četiri statistički značajna kanonička para. Rezultati istraživanja pokazuju da se pod uslovom maksimalne povezanosti sa profesionalnim interesovanjima grupišu određene preferencije stilova života, na sličan način kao i u istraživanju Popadića u kome su faktorskom analizom izolovana tri faktora. Kanonički parovi se mogu interpretirati na sledeći način: (1) najveća povezanost je između saznajnog stila i nauke; (2) učenici koji nisu orijentisani na lične ciljeve (utilitarizam, popularnost i moć), već su altruisti, profesionalno se interesuju za humanističko-zdravstveni rad; (3) učenici orijentisani na ciljeve porodice (povezanost religijsko-tradicionalnog stila, porodično-sentimentalnog i altruističke orijentacije) zainteresovani su za humanističko-zdravstvenim rad i bezbednost; pored toga žele da uživaju u životu, da postanu popularni i da imaju moć, a tu su i interesovanja za administraciju, trgovinu, prehranu i poljoprivredu, te se stoga ovaj kanonički par ne može bez ostatka interpretirati; (4) učenici koji najviše preferencija imaju za orijentacije na popularnost, altruizam i prometejski aktivizam, odnosno, orijentisani su na ciljeve socijalne sredine, profesionalno su zaintersovani za područja kulture, humanističko-zdravstvenog rada, bezbednosti, a ne zanimaju ih tehnika i zanati. Nalazi imaju praktične implikacije za profesionalnu orijentaciju jer su pored drugih faktora za izbor zanimanja bitne i vrednosti.Ključne reči: profesionalna interesovanja, preferencije životnih stilova, učenici Slađana Luković

Preferences of Lifestyles in High School Students and Their Relation to Gender, School Achievement and Parents Education

“…According to Luković and Čismić [26], orientation towards the acquisition and material security is becoming more and more prominent, dominant and widespread, which is typical for societies that are in transition. In a situation of transition and economic crisis in which our society is, it is very characteristically that the individual is directed towards their welfare and benefits and to satisfy their needs and survival.…”

Entrepreneurship in tourism as a proffesional choice for young people

“…Istraživanje je realizovano kao transverzalna empirijska studija, a uzorak je činilo ukupno 223 ispitanika (M=83; Ž=140), učenika završnih razreda srednjih ekonomskih škola i studenata prve godine turizma sa područja (Borman, Klimoski, & Ilgen, 2001), i kao razvoj pojedinca u učenju i radu tokom života (Luković & Čizmić, 2012). U tom smislu, razvoj karijere uslovljen je izborom zanimanja, ulaskom u organizaciju/posao, ranom karijerom, srednjom karijerom i poznom karijerom (Dessler, 2007;Lojaničić, 2008).…”

University study preferences and value targets of grammar school students in Serbia

“…Изгледа да међу ученицима гимназија, посматрано у целини, преовлађује интересовање за традиционална друштвено-хуманистичка занимања која се стичу завршавањем економског, правног, филозофског, филолошког и факултета поли-тичких наука, а затим долазе остала занимања која се могу стећи преко информатич-ко-техничких, природно-математичких и медицинско-биолошких факултета. Ови ре-зултати су донекле у складу са налазима неких других истраживања, која показују да су доминантна професионална интересовања и доминантне преференције животних стилова младих на крају основног школовања била највише повезана са подручји-ма културе, науке и уметности, као и са жељом да наставе школоваље у гимназији (Luković i Čizmić, 2012). Налази ових истраживања могу имати одређене практичне импликације за процес професионалног саветовања и усмеравања у оквиру про-фесионалне оријентације, као контекста за развој каријере, где би се већ у раној фази (основна и средња школа) могао ставити нагласак на вредности и жељени стил живота појединца које треба усагласити са потребама савременог тржишта рада и захтевима одређених професија (Torrington i sar., 2004).…”

“…Ова условљеност избора школе, факултета и будућег занимања везана за полне разлике може се приписивати и традиционалним улогама мушкараца и жена у односу на послове које обављају или желе да обављају. С једне стране, присутна је тенденција ка равноправности полова и доступности свих занимања, али девојке ипак чешће бирају факултете и занимања везана за рад с људима, социјални рад, лечење и васпитање, мада у новије време све више испољавају интересовање и за угоститељско-туристичка, научна и информатич-ка знања и занимања (Luković i Čizmić, 2012;Trogrlić i Vasić, 2002).…”

“…Професионално усмеравање, као стручна делатност педагога, психолога, андрагога и других стручњака, подразумева систе-матско, планско и организовано пружање стручне помоћи појединцу у току његовог професионалног развоја, а нарочито у избору образовног профила након завршетка основне и средње школе, узимајући у обзир психофизичке особине, знања и вешти-не појединца, као и карактеристике рада и могућности запошљавања. У психолош-кој литератури је доста простора посвећено професионалном опредељењу ученика, при чему је углавном испитивана улога школе, вршњака, родитеља, материјалних и социјално-демографских карактеристика, а мање улога особина личности, циљева, очекивања, личних и друштвених вредности (Havelka, 1995;Hedrih, 2009;Luković i Čizmić, 2012;Trogrlić i Vasić, 2002).…”