National identity of secondary school students in the Republic of Serbia

Abstract

This paper was aimed at examining the structure and expression of national identity among secondary school students (N=568) in different towns in Serbia, its relation to self-esteem and achievement motive, as well as the differences regarding socio-demographic characteristics (sex and place of residence). The instruments used are the Scale of National Identity NAIT, the Global Self-Esteem Scale, and the Scale to Measure Achievement Motive MOP2002. The results have shown that the values of national identity are above the theoretical average and significantly higher than the values recorded among the adolescents in an earlier study. Among general characteristics of their own nation, secondary school students value culture more than history, character traits and state institutions (lowest-ranked in comparison to all other characteristics), finding that courage is the most pronounced individual characteristic, while the least pronounced one is hypocrisy. A positive correlation of national identity with self-esteem and achievement motive was obtained, whereas achievement motive is also a significant national identity predictor. Significant differences were found in the expression of national identity among secondary school students in relation to their place of residence (secondary school students from Belgrade have a higher level of national identity in comparison to their peers from Niš and Kosovska Mitrovica).

Expression and structure of national identity of students of the Faculty of education in Užice measured by NAIT scale

“…У оквиру различитих истраживања o националним идентитету спроведеним на различитим узорцима студентске и адолесцентске популације (Beljanski, Šimonji Čermak, Karikova, 2018;Cheng & Szeto, 2019;Grozdanovska, 2016;Ranđelović & Kostić, 2011;Ranđelović, Minić, Ranđelović, 2021;Sakač, Štrangarić, Marković, 2017;Čorkalo & Kamenov, 1998Čorkalo & Kamenov, , 2003Štrangarić, 2014, 2017, као и на узорку одраслих испитаника (Lazić & Pešić, 2015;Ranđelović & Minić, 2011;Čorkalo & Kamenov, 2003) установљена су значајна сазнања о компонентама националног идентитета, с једне стране, али и о интензитету и диверзитету националног идентитета, с друге стране.…”

“…У оквиру студије спроведене ради испитивања психолошких чинилаца осећања националног идентитета Срба на Космету, Ранђеловић и Костић (Ranđelović & Kostić, 2011) применом исте скале утврдили су високу израженост националног идентитета на узорку испитаника узраста од 14 до 30 година. У недавно спроведеној студији (Ranđelović, Minić, Ranđelović, 2021), у оквиру које је примењена НАИТ скала на узорку средњошколаца у Републици Србији (Београд, Ниш и Косовска Митровица), утврђен је умерено изражен ниво националне припадности.…”

“…Применом т-теста за један узорак утврђено је да је ниво изражености националног идентитета испитаника у нашем истраживању (мин.=43; макс.=127; AS=93,15; SD=13,69) виши у односу на теоријски просек скале 5 (мин.=27; макс.=135; t (174) =9,808, p<,01). Применом т-теста за независне узорке (Табела 3) проверили смо значајност разлика у изражености националног идентитета код студената из нашег истраживања и резултата ранијих истраживања у оквиру којих је примењена НАИТ скала, а били су обухваћени сродни узорци (Beljanski et al, 2018;Grozdanovska, 2016;Ranđelović & Kostić, 2011;Ranđelović et al, 2021;Čorkalo & Kamenov, 2003). У поређењу са резултатима истраживања у којима су обухваћени студенти (Beljanski et al, 2018;Grozdanovska, 2016;Čorkalo & Kamenov, 2003), можемо закључити да студенти из нашег узорка (AS=93,15; SD=13,69) показују статистички значајно више нивое изражености националног идентитета у односу на студенте Универзитета у Загребу (AS=82,27; SD=13,04; t (339) =7,058, p<,01), студенте Универзитета у Скопљу (AS=80,48; SD=20,23; t (358) =7,222, p<,01) и студенте Педагошког факултета у Сомбору (AS=76,11; SD=18,69; t (256) =8,043, p<,01).…”

“…У поређењу са резултатима истраживања у којима су обухваћени студенти (Beljanski et al, 2018;Grozdanovska, 2016;Čorkalo & Kamenov, 2003), можемо закључити да студенти из нашег узорка (AS=93,15; SD=13,69) показују статистички значајно више нивое изражености националног идентитета у односу на студенте Универзитета у Загребу (AS=82,27; SD=13,04; t (339) =7,058, p<,01), студенте Универзитета у Скопљу (AS=80,48; SD=20,23; t (358) =7,222, p<,01) и студенте Педагошког факултета у Сомбору (AS=76,11; SD=18,69; t (256) =8,043, p<,01). У односу на истраживања којима су обухваћени адолесценти (Ranđelović & Kostić, 2011;Ranđelović et al, 2021), можемо закључити да студенти у нашем узорку изражавају виши укупни национални идентитет у односу на средњошколце у Београду, Нишу и Косовској Митровици (AS=88,06; SD=16,81; t (350) =2,567, p<,05), а нижи у односу на адолесценте са Косова (AS=97,74; SD=15,98; t (274) =-5,662, p<,01).…”

“…Within different studies of national identity conducted on various samples of student and adolescent population (Beljanski, Šimonji Čermak, Karikova, 2018;Cheng & Szeto, 2019;Grozdanovska, 2016;Ranđelović & Kostić, 2011;Ranđelović, Minić, Ranđelović, 2021;Sakač, Štrangarić, Marković, 2017;Čorkalo & Kamenov, 1998Čorkalo & Kamenov, , 2003Štrangarić, 2014, 2017, as well as on the sample of adult respondents (Lazić & Pešić, 2015;Ranđelović & Minić, 2011;Čorkalo & Kamenov, 2003), significant findings were made about the components of national identity, on the one hand, but also about the intensity and diversity of national identity, on the other hand.…”