“…У поређењу са резултатима истраживања у којима су обухваћени студенти (Beljanski et al, 2018;Grozdanovska, 2016;Čorkalo & Kamenov, 2003), можемо закључити да студенти из нашег узорка (AS=93,15; SD=13,69) показују статистички значајно више нивое изражености националног идентитета у односу на студенте Универзитета у Загребу (AS=82,27; SD=13,04; t (339) =7,058, p<,01), студенте Универзитета у Скопљу (AS=80,48; SD=20,23; t (358) =7,222, p<,01) и студенте Педагошког факултета у Сомбору (AS=76,11; SD=18,69; t (256) =8,043, p<,01). У односу на истраживања којима су обухваћени адолесценти (Ranđelović & Kostić, 2011;Ranđelović et al, 2021), можемо закључити да студенти у нашем узорку изражавају виши укупни национални идентитет у односу на средњошколце у Београду, Нишу и Косовској Митровици (AS=88,06; SD=16,81; t (350) =2,567, p<,05), а нижи у односу на адолесценте са Косова (AS=97,74; SD=15,98; t (274) =-5,662, p<,01).…”