Millennials' perspective on leisure time

Abstract

The purpose of this research is to explore leisure time of millennials in Serbia. We have put the content and structure of their 'free time' into the focus; moreover, we are interested in how far or how close young people's freely chosen activities, and relaxing and socializing patterns, are in comparison to other authors' findings, from the same region, but from other places as well. The results show that some global trends related to the topic are recognized, highly appreciated, and accepted in target population. At the same time, noticeable impact of specific cultural, social, and economic factors is relevant too so that certain local insights should be treated with respect to actual, recent, and even long-lasting local circumstances.

Contribution of cultural interests to subjective well-being of youth in Serbia

“…The results correspond with earlier studies on leisure of young people in Serbia (Gajić et al, 2019;Popadić et al, 2019;Tomanović, ed. 2012).…”

“…A 5-point Likert was offered (from 1=very bad to 5=very good) 3. The list of leisure activities was defined in line with the previous research into cultural participation and leisure paradigms (Cvetičanin, 2007;Gajić et al, 2019;Pešić & Videnović, 2017;Popadić et al, 2019;Stepanović et al, 2009;Tomanović, ed. 2012), but specifically selecting activities that represented cultural production and the two types of cultural consumption.…”

“…социодемографске варијабле: пол, године старости, радни статус (запослен, незапослен, средњошколци, студенти, пензионери, остали), материјално стање (месечни лични приходи, приходи домаћинства, износ новца који је особа способна да потроши за културно учешће месечно); 2. субјективно здравствено стање је мерено једним питањем: "Како бисте оценили своје опште здравствено стање?" на Ликертовој петостепеној скали (од 1 = веома лоше, до 5 = веома добро); 3. листа активности у слободно време дефинисана је у складу са ранијим истраживањима културне партиципације и слободног времена (Cvetičanin, 2007;Gajić et al, 2019;Pešić & Videnović, 2017;Popadić et al, 2019;Stepanović et al, 2009;Tomanović, ed., 2012), а посебно су одабране активности које су представљале културну продукцију и две врсте културне потрошње. Осим тога, укључени су и провођење времена на интернету, у природи, шетња, дружење и спорт (Табела 1).…”

“…Резултати кореспондирају са ранијим студијама о слободним активностима младих у Србији (Gajić et al, 2019;Popadić et al, 2019;Tomanović, ed., 2012). Иако су се ранија истраживања бавила типичним обрасцима понашања младих у слободно време, док се наша бавила омиљеним активностима у слободно време (не оним што заправо раде, већ оним што воле да раде) -откривен је сличан образац.…”

“…Иако су се ранија истраживања бавила типичним обрасцима понашања младих у слободно време, док се наша бавила омиљеним активностима у слободно време (не оним што заправо раде, већ оним што воле да раде) -откривен је сличан образац. Ранија истраживања су открила да су доминантне активности везане за димензије "дружење са пријатељима", "кућа/забава (интернет, слушање музике)", "спорт и рекреација (боравак у природи)" (Gajić et al, 2019;Popadić et al, 2019) или се могу груписати у четири типична начина на које млади у Србији проводе слободно време, академски (посећивање музеја, галерија, концерата и сл. ), дружење/спорт (дружење у кафићима, код куће, излазак у клубове), забава/кућа (интернет, спавање и досађивање) и традиционални медији (телевизију, радио и новине) (Tomanović, ed., 2012).…”