Maturity for school beginning

Abstract

Apstrakt: Polazak deteta u školu predstavlja važan momenat u odrastanju i za dete i za roditelje. Kako će ovaj period proteći zavisi, između ostalog, i od zrelosti deteta. Kriterijumi za procenu zrelosti za polazak u školu baziraju se na hronološkoj dobi, ali i na razvojnom stupnju koji detetu omogućuje da primereno reaguje na zahteve škole. Pre upisa u školu svako dete prolazi fizikalni pregled i procenu od strane školskog psihologa/ pedagoga, tokom kojih se procenjuje njegova spremnost za polazak u školu. Osnovne komponente koje se procenjuju su telesna, intelektualna, socijalna, emocionalna i motivaciona zrelost. Istraživanja pokazuju da su emocionalni i socijalni razvoj povezani sa akademskim uspehom. Predlaže se uvođenje dinamičke procene od strane psihologa/pedagoga, kako bi se sagledale ne samo trenutne sposobnosti deteta, već i "zona narednog razvoja". Razmatra se mogućnost promene paradigme − od procene deteta i njegovog prilagođavanja školi, do procene spremnosti škole i uvođenja individualizovane nastave, sa ciljem da se uvaže osobenosti svakog pojedinačnog deteta i da mu se olakša adaptacija i proces školovanja.Ključne reči: polazak u školu, zrelost za školu, psihološka procena Psihijat.dan./2018/50/1/25-33/ Radosavljev Kirćanski J. Zrelost za polazak u školu Uvod Polazak u školu je važan trenutak za dete i njegove roditelje. Ulaskom u školu dete postaje deo organizovane i strukturisane sredine, uči se sistemu vrednovanja i takmičenja, sreće sa obavezama koje su zahtevnije od onih u predškolskom periodu, a osećanje odgovornosti za njihovo ispunjavanje je veće. Prvi školski dani mogu biti uzbudljivi i za većinu dece oni protiču bez problema. Ali, ovo može biti i period nelagodnosti i straha od nepoznatog, kako kod dece tako i kod roditelja koji su zabrinuti kako će se njihovo dete prilagoditi zahtevima škole, hoće li biti uspešno i hoće li naći prijatelje. Strahovi su naročito prisutni ako dete nije dostiglo očekivani stepen zrelosti za polazak u školu. Stoga je važno proceniti detetovu zrelost i spremnost, ali i otkriti eventualne poteškoće, kako bi se one na vreme otklonile.Osnovna škola u Srbiji je obavezna. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je zakon u kojem je definisano da se "u prvi razred upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana. Dete koje ima od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred, na osnovu prethodne provere znanja, koju obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta." [1] Škola kao institucija ima određene zahteve za dete, a hoće li se ono snaći i prilagoditi zavisi od stepena njegove zrelosti. S obzirom da se deca ne razvijaju jednakom...

Сарадња Васпитача И Родитеља Деце Са Развојним Сметњама У Периоду Транзиције Из Вртића У Школу

“…Инклузивни контекст и интегрисано учење у средиште збивања постављају дете и његове потенцијале, па се у односу на њих прилагођавају предшколске установе, школе и родитељи. Они међусобно комуницирају и сарађују стварајући концепт у коме се полази од јаких страна детета, чиме се омогућава континуитет дечјег искуства, па транзиција из вртића у школу за дете започиње са много мање стреса, јер оно постаје активни и равноправни учесник транзиционе парадигме (Radosavljev Kirćanski, 2018). Поред предшколске установе, родитељи сарађују и са стручњацима из установа додатне подршке (дефектолозима и логопедима), здравствених установа и др., па су у том смислу спона између стручњака различитих профила, јер постоје бројне препреке због којих ови стручњаци не могу да остваре комуникацију.…”