Сарадња Васпитача И Родитеља Деце Са Развојним Сметњама У Периоду Транзиције Из Вртића У Школу

Abstract

Сарадња родитеља деце са развојним тешкоћама са предшколском установом у условима инклузије представља мултидимензионални процес у којем је фокус на двосмерној комуникацији чији темељи треба да буду засновани на међусобном поверењу. Циљ овог рада јесте да се утврде разлике у мишљењима васпитача и родитеља о сарадњи предшколске установе и породица у димензијама: (а) међу- собног информисања у периоду припреме за полазак у школу, (б) активности родитеља у вртићу, и (в) активности родитеља у породици. Узорак су чинила 93 испитаника. Од тог броја, 51 су васпитачи запослени у предшколским уста- новама у Србији, а 42 родитељи деце са сметњама у развоју. Kвалитет сарадње испитан је применом Упитника о сарадњи родитеља и предшколске установе (Family Ivolvement Qestionnaire, Fantuzzo et al., 2000) прилагођеног потребама овог истраживања. Анализирајући резултате истраживања и доступну ли- тературу, закључујемо да је сарадња родитеља деце са развојним тешкоћа- ма и васпитача комплексан процес који изискује стрпљење свих актера, а за добробит и благостање сваког детета. Резултати истраживања показују да постоје статистички значајне разлике у одговорима васпитача и родитеља. Закључује се да се планским акцијама може унапредити сарадња између предш- колске установе и родитеља деце са сметњама. Сарадња родитеља и предш- колске установе условила би да транзиција деце са сметњама у развоју из вр- тића у школу не буде стресни догађај у животу детета.