Inhibition of copper corrosion using thiazole derivative

Abstract

Na 2 SO 4 , pH=3). Dobijeni rezultati ukazuju na dobru inhibitorsku efikasnost ispitivanog derivata UVODBakar i njegove legure spadaju u važan konstrukcioni materijal koji je često izložen kiseloj sredini prilikom prečišćavanja, pri otklanjanju korozionih proizvoda sa prenosnika toplote, elektrohemijskog glačanja, itd. Najčešće korišćena kiselina u ovim procesima je sumporna kiselina, u čijem prisustvu može doći do korozije bakra, pošto je formiranje pasivnog oksidnog sloja na površini metala onemogućeno [1]. Zaštita bakra u kiseloj sredini se najčešće vrši primenom korozionih inhibitora. Veliki broj molekula je do sada ispitivan kao potencijalni inhibitor korozije bakra. Na osnovu objavljenih rezultata uočljivo je da dobre inhibitorske osobine imaju organski molekuli koji u svojoj strukturi sadrže heteroatome azota, sumpora ili kiseonika [2][3][4][5][6][7][8]. Najveći broj njih ispoljava dobru inhibitorsku efikasnost u neutralnoj sredini, dok je broj jedinjenja sa dobrim zaštitinim osobinama u kiseloj sredini limitiran [9][10][11][12][13].Derivati tiazola spadaju u grupu jedinjenja koja se pokazala kao dobar inhibitor korozije bakra u kiselo-sulfatnoj sredini. Ovi organski molekuli svoje inhibitorsko dejstvo na koroziju pretežno ispoljavaju adsorpcijom na metalnu površinu usled čega se stepen korozije metala smanjuje [14][15].

The thiazole and triazole derivatives as inhibitors of metal corrosion: Part II

“…Istraživanja ova istraživačka grupa nastavlja proučavanjem inhibitorskog dejstva serije derivata tiazola [63][64][65][66][67][68][69][70][71][72]. Osnovni cilj im je prilikom toga da utvrde uticaj koncentracije inhibitora kao i njegovih hemijskih osobina na inhibitorsku efikasnost.…”

“…Pored toga ispitivanjem kinetičkih i termodinamičkih parametra procesa korozije bakra u odsustvu i prisustvu ovih derivata autori teže pronalaženju mehanizam rastvaranja bakra odnosno glavnih faktora koji imaju uticaj na brzinu korozije bakra pri datim uslovima. Do sada su u svoja istraživanja uključili sledeće derivate tiazola: 5-benziliden-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol (BDT) [63][64][65][66][67], 5-(4′-izopropilbenziliden)-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol (IPBDT) [63][64][65][66][67], 5-(3′-teniliden)-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol (TDT), 5-(3′,4′-dimetoksibenziliden)-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol (MBDT) [64][65][66][67] 5-(5'-metilfurfuriliden-2')-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol (MFDT) i 2-tiono-5-(4'-etoksibenziliden)-4-oksotetrahidro-1,3-tiazol (TEBOT) [68], 5-(4'-dimetilaminobenziliden)-2,4-dioksotetrahidro-1,3-tiazol, (DABDT) [69,70] koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu odnoso supstituentu u položaju pet.…”

“… Kod većine jedinjenja ispitivana je i inhibitorska efikasnost u funkciji primenjene koncentracije. U svim slučajevim je utvrđeno da porast koncentracije dovodi do porasta inhibitorske efikasnosti [65,[67][68][69][70][71]. Na osnovu dobijenih zavis-nosti određene su i adsopcione izoterme kao i promena slobodne Gibsove energije procesa adsopcije.…”

“…Takođe, uočeno je da u prisustvu inhibitora dolazi do smanjenja nehomogenosti elektrodne površine, odnosno do porasta polarizacionog otpora kao i do smanjenja kappaciteta dvojnog sloja sistema. Svi navedni faktori pokazatelji su zaštitne funkcije datih derivata [64,65,70,72].…”