Deep vein thrombosis as a paraneoplastic syndrome

Abstract

СажетакУвод. Ризик од развоја тромбозе дубоких вена (ТДВ) је већи у појединим стањима а некада настаје без очигледног разлога. Најчешће захвата доње екстремитете. Може се јавити у склопу паранеопластичног синдрома, неретко и као прва манифестација малигног процеса.Приказ случаја. Мушкарац старости 55 година, јавио се лекару опште медицине са безболним отоком десне потколенице који је трајао око три недеље, негирао је трауму и друге тегобе. Пацијент је био дугогодишњи хипертоничар, који је нередовно узимао терапију. Породична анамнеза је била позитивна за кардиоваскуларне а негативна за метаболичке и малигне болести. Пацијент је био пушач и физички је био активан. Објективно, десна потколеница је била отечена целим обимом, кожа је била нормалне пребојености, без варикозитета и трофичких промена, пулсеви над магистралним артеријама ногу симетрично палпабилни, Хомансов знак позитиван десно. Остатак физикалног налаза је био у границама нормале, изузев вредности крвног притиска. Пацијент је упућен васкуларном хирургу са упутном дијагнозом phlebothrombosis femoropoplitealis lateris dextri. Урађена је колор доплер ултрасонографија крвних судова доњих екстремитета којом је дијагноза потврђена. Започета је терапија нискомолекулским хепаринима. Након две недеље оток се значајно смањио, али пацијент је пао и задобио трауматску фрактуру гране леве седалне кости. Рендгенским снимком карлице су, поред линије прелома, уочени остеобластични депозити и фрактура је означена као патолошка. Ради локализације примарног процеса рађена је радиографија плућа, ултразвук абдомена и карлице и преглед уролога, који је урадио дигиторектални преглед простате. Сви налази наведених прегледа су били у границама нормале, укључујући и стандардне лабораторијске анализе. Након тога је урађена сцинтиграфија скелета, која је показала мултипле секундарне депозите у карличним костима, кичменим пршљеновима и ребрима. Туморски маркери су били у референтним границама осим укупног простата-специфичног антигена који је износио 2250. Постављена је дијагноза карцинома простате и пацијент је опет упућен урологу, који је индиковао оперативно лечење. Извршена је билатерална орхиектомија са трансректалном ултрасонографском биопсијом простате. Патохистолошка анализа је показала да се ради о аденокарциному простате.Закључак. Неопходна је детаљна евалуација код пацијената са ТДВ без предиспонирајућих стања да се не би превидело неко озбиљно обољење. Кључне речи:тромбоза дубоких вена, паранеопластични синдром, карцином простатe