China’s Strategic Ambitions in the Indian Ocean Region, India’s Anxiety and the United States’ concerns

Abstract

Concomitant with China's rise as a major economic powerhouse over the last few decades has been its greater presence around the globe. More so is in the area of the maritime domain where China is currently competing with both global and regional powers for greater access such that is has successfully created what is known as the Chinese 'string of pearls'. While Beijing has constantly argued that its activities are peaceful and aimed at securing its Sea Lines of Communication (SLOC) and ensuring its trade, commerce and energy security, however, not all the global and regional players are convinced. Over the last two decades, China has been pushing for greater access and presence into the Indian Ocean region such that it has created much uneasiness and anxiety in New Delhi and Washington. The aim of this article is therefore to analyze Chinese activities and strategic ambitions in the Indian Ocean region. While the Chinese policy of creating its string of pearls is not solely confined to the Indian Ocean region alone, this article will, however, focus on the said ocean for at least three reasons. Firstly, the Indian Ocean is important for it serves as the bridge between Asia and the world, and secondly, it has witnessed heightened Chinese activity over the last decade such that it is indeed one of China's major focal point on the global stage. Last, but not least, it has also became, to some extent, a pawn in the rivalries between major global and regional players, namely the United States (U.S.), China and India. Apart from that, this article will also consider Chinese activities in the states of the

Кинеско-Индијски Односи — Постоји Ли Безбедносна Дилема?

“…67 Истовремено, изградња мреже блиских односа са Пекингом одвија се науштрб Индије и њеног утицаја, чак и међу државама које се традиционално сматрају савезницима Њу Делхија. 68 Индијском океану, 69 и Маурицијусом услед вишедеценијског спора који ова острвска држава има са Великом Британијом око статуса Чаго острва где се налази једна од најважнијих америчких база, Диего Гарсија. 70 Такође, подржавањем Маурицијуса у спору са Великом Британијом, посредно и са САД, Пекинг одржава отвореним врата ка Африци, где се налазе бројни кинески инвестициони пројекти.…”

“…71 Међутим, и поред велике економске помоћи којом их Кина обасипа, острвске државе Индијског океана не сврставају се олако јер им управо надметање великих сила за њихову наклоност може донети још веће користи него приврженост само једном центру моћи. 72 Пекинг још може рачунати на подршку два актера, Пакистанa и Мјанмарa, који су позиционирани тако да могу држати Индију у стратешком дисбалансу, захваљујући позицијама на индијском источном и западном крилу. 73 Потенцијалне војне базе у које би Кина уложила милијарде долара, биле би више лак плен него што би заштитиле линије снабдевања.…”

“…94 Неколицина кинеских аналитичара сматра да Кина уопште и нема могућности да подржава прекоморске морнаричке базе. 95 С друге стране, почетак изградњи таквих база је упитан и са становишта дозвола држава домаћина јер би присуство кинеских ратних бродова могло доста негативно утицати на безбедност тих држава, а врло мало би унапредило безбедност саме Кине. 96 У прилог томе говори и чињеница да државе Индијског океана упорно побијају наводе да кинески ратни бродови имају повлашћени третман у њиховим лукама и да се планира изградња морнаричких база.…”

“…96 У прилог томе говори и чињеница да државе Индијског океана упорно побијају наводе да кинески ратни бродови имају повлашћени третман у њиховим лукама и да се планира изградња морнаричких база. 97 До тада је важно развијати сарадњу и добре односе са кључним актерима у региону, а међу којима није Индија.…”

India’s Doctrinal Modifications: Counterforce Temptations in South Asia

“…The first is Mao Zedong’s ‘five fingers policy’, in which Ladakh, Sikkim, Bhutan, Nepal and Arunachal Pradesh are the five fingers that act as buffer zones between India and China. The second is the theory of ‘Strings of Pearls’, which refers to the Chinese strategy to expand its influence in the Indian Ocean through a network of its military and commercial facilities along its sea lines that run through several maritime choke points (Sidhu and Roy, 2015).…”