An Intellectual Capital framework to measure universities' third mission activities

Academic spinoffs as a value driver for intellectual capital: the case of the University of Pisa

“…After a few years, the focus shifted to technology transfer activities, which planted the seeds of an entrepreneurial mindset among university researchers (O'Shea et al, 2005;Wright et al, 2007) that began by promoting academic spinoffs (ASOs) for economic and social enrichment (Chiesa and Piccaluga, 2000;Fontes, 2005;O'Shea et al, 2005). A real impetus to the lively debate in the literature on the third mission of the university was the EU green paper European indicators and ranking methodology for university third mission (2012), which defines universities' third mission and emphasises the importance of measuring and monitoring performance (Thursby and Kemp, 2002;Siegel et al, 2003;Chapple et al, 2005;Secundo et al, 2017).…”

“…However, scholars are debating the university's roles in local communities by measuring both their innovation promotion (Etzkowitz, 2003;Shane, 2004;Huggins and Johnston, 2009;Trequattrini et al, 2015) and their wealth creation (Trune and Goslin, 1998;Siegfried et al, 2007;Guerrero et al, 2015;. There has only recently been a tendency to assess a university's performance in pursuing its third mission in terms of the creation of IC (Leitner et al, 2014;Secundo et al, 2017;Mariani, 2017).…”

The pedagogical implications of the socially relevant university

“…Иако је истина да високо образовање може не може само да ублажи све друштвене проблеме, високошколске установе имају огромно знање, људски капитал и друге изворе који у сарадњи са спољашњим заједницама могу много да допринесу друштву. У том контексту, мерењу активности треће мисије универзитета Секундо и сарадници (Secundo, Perez, Martinaitis, & Leitner, 2017) приступају из угла интелектуалног капитала на универзитетима. Екосистем интелектуалног капитала на универзитетима, односно трипартитна класификација људског капитала, према претходно наведеним ауторима, подразумева: (а) људски капитал, који укључује стручност, знање и искуства истраживача, професора, техничког особља, студената и административног особља; (б) организациони капитал, који укључује ресурсе нематеријалне имовине који се налазе унутар организације: то укључује између осталог и базе података, интелектуалну својину, истраживачке пројекте и истраживачке структуре, истраживачке и образовне процесе и рутине, универзитетску културу и процес управљања, (в) друштвени капитал, који се односи на нематеријалне ресурсе и способности које могу да генеришу вредност повезану с унутрашњим и спољашњим универзитетским везама.…”

“…Екосистем интелектуалног капитала на универзитетима, односно трипартитна класификација људског капитала, према претходно наведеним ауторима, подразумева: (а) људски капитал, који укључује стручност, знање и искуства истраживача, професора, техничког особља, студената и административног особља; (б) организациони капитал, који укључује ресурсе нематеријалне имовине који се налазе унутар организације: то укључује између осталог и базе података, интелектуалну својину, истраживачке пројекте и истраживачке структуре, истраживачке и образовне процесе и рутине, универзитетску културу и процес управљања, (в) друштвени капитал, који се односи на нематеријалне ресурсе и способности које могу да генеришу вредност повезану с унутрашњим и спољашњим универзитетским везама. То укључује односе универзитета са јавним и приватним партнерима, партнерство са пословним светом и регионалним владама, везе са непрофитним организацијама и цивилним друштвом уопште, сарадњу са националним и међународним истраживачким центрима, мрежама и савезима, као и привлачност универзитета за учење и рад (Secundo et al, 2017).…”

Ética en Instituciones de Educación Superior para la Construcción de Relaciones de Confianza con Grupos de Interés (Stakeholders)

“…Por consiguiente, la confianza se encuentra altamente influenciada por factores sociales, culturales y políticos (Adjekum, Ienca, y Vayena, 2017). Es necesario recalcar que en las IES, la confianza con los grupos de interés puede expresarse con base en el capital relacional, el cual involucra diferentes vínculos políticos, económicos y organizacionales, que se desarrollan con entidades públicas y privadas por medio de las actividades misionales de docencia, investigación y extensión (Machorro, Mercado, Cernas, y Romero, 2016;Secundo, Perez, Martinaitis, y Leitner, 2017). Se agrega que el capital relacional en las IES abarca la confianza que se genera entre los grupos de interés a partir de la imagen y reputación institucional (Machorro et al, 2016).…”