У раду се анализира утицај наслеђа Српског народног женског савеза, на оснивање, уобличавање циљева рада, структуру организације, њен хуманитарни и еманципаторски капацитет, као и на процес и конструисања родно дефинисане идеологије југословенства приликом оснивања Народног женског савеза Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године. Реч је о организацији која је непосредно после Првог светског рата објединила грађански део женског покрета у новој држави. Искуство учешћа у рату и ратни доприноси жена из Србије значајно су се разликовали од позадинских искустава жена из других делова Краљевине СХС. Анализа стратегије и политика коју су заговарале водеће представнице Српског савеза на оснивачком конгресу у Београду 1919. године указује да су се ослањале на вишеструке легитимитете српске државе (државна независност, уставни поредак, институције) – победнице у рату, на жртвовање и страдање народа, велике доприносе жена из Србије ратној победи и на дугу традицију предратног женског удруживања на хуманитарном и еманципаторском плану у Краљевини Србији. The paper examines the influence of heritage of the Serbian National Women’s Union on the establishment of the National Women’s Union of Serbs, Croats and Slovenes in 1919, its objectives, structure, humanitarian and emancipatory capacity and the process of shaping the gender-based ideology of Yugoslavism. Just after the First World War, this organisation gathered the civic part of the female movement in the new state. War experiences and contributions of women from Serbia significantly differed from the background experiences of women from other parts of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. The analysis of the strategy and policies advocated by the leading representatives of the Serbian Union at the Founding Congress in Belgrade in 1919 suggests that they relied on multiple legitimacies of the state – victors in the war, sacrifices and suffering of the people, great contributions of women from Serbia to the war victory, and the long tradition of pre-war female joint humanitarian and emancipatory efforts in the Kingdom of Serbia.

UDC 93/94 ISNN 0350–0802 DOI: 10.34298/IC1766013P UDC: 94(497.11)„1917“(093.3) pp. 13-25 language: serbian

У раду се анализира учешће представница Српског народног женског савеза на конгресима Међународне алијансе за право гласа жена и Међународног женског савета у деценији пред почетак Првог светског рата. Национално удружење жена у Србији, основано 1906. године, прошло је кроз вишегодишњи процес дефинисања циљева, међу којима је и истицање захтева за правом гласа за жене. На другој страни, све снажнији међународни покрет жена је моћном агитацијом наметао своја правила, циљеве и дух интернационализма. Полазећи од претпоставке да су се наступи Српкиња на сцени међународног женског покрета разликовали од дотадашњих искустава представљања која су имала обележје националне културне и политичке репрезентације (светске изложбе, изложбе и конгреси словенских жена), анализирана је садржина њихових говора и реферата, извештаји са конгреса, доступна међународна преписка. У раду се разматрају питања о контексту њиховог учешћа у коме се преламају не само феминистички, него и политички и друштвени проблеми у Србији, али и репродукују глобални односи моћи у политикама међународног женског покрета.

For ging Fe mi nist Iden tity in an In ter na ti o nal Mo ve ment: A Col lec ti ve Iden tity Ap pro ach to Twen ti eth/Cen tury Fe mi nism", Signs, Win ter (1999), 366. До ступно на: https://www.jo ur nals.uc hi ca go.ed u/lo i/signs?ex pan ded= 1999. При сту пље но 24. 2. 2016.