Сажетак. У овом раду говори се о обликовању нових идентитета у склопу културе глобалног друштва. Култура се посматра као оквир у коме се обликују идентитетски обрасци. Аутор посвећује нарочиту пажњу глобализацији културе и променама културних идентитета у различитим фазама развоја друштва. Теоретичаре глобализације он разврстава на глобо-оптимисте и глобо-скептике, а саму глобализацију сматра најавом кризе идентитета, која једнако погађа персонални идентитет и породицу колективних идентитета. Аутор се не задржава на анализи традиционалног друштва, будући да су у њему улоге свих актера унапред дефинисане. Њега интересују нови идентитетски обрасци, настали у крилу модерног и постмодерног друштва/културе. Модерност је довела до јачања процеса индивидуације и плурализације идентитета. Тада долази до настанка мултиетничког и мултикултурног друштва, где ниједан културни облик нема доминацију над неким другим. Док у модерном друштву долази до умножавања, амбивалентности и хетерогености идентитета, идентитет у постмодерном дискурсу конструише се у мишљењу разлике. Постмодерни идентитет произведен је у различитим историјским и социо-културним околностима. Полазишта у његовој интерпретацији су антиесенцијализам и културни конструктивизам. У оквиру анализе посмодерног друштва, аутор посвећује пажњу популарној култури и њеној улози у конструкцији и представљању идентитета. Он анализује виртуелну стварност и виртуелне идентитете, који су производ нове медијске културе, нових комуникацијских система и симулиране стварности. У популарној култури медији приказују конструисање идентитета кроз имиџ и стил. Утицај медијских звезда на публику, идентификација, имитација и пројекција као процеси афективног везивања већи су него икада раније. С обзиром на то да је постмодернизам унео рапидне промене у све облике живота људи на Планети (пост-модерно дру
Layers of historic heritage and modern tendencies interlace in the culture of the present-day Balkans. Eurointegration of the Balkans faces numerous challenges. On one side, the so-called Eurooptimism is awakening, while on the other, fears of losing cultural and national identities are growing ever stronger amongst Balkan peoples. Is it possible to integrate the societies of the Balkans into the European Union, and retain the particularities of the cultural tradition of the peoples of this region? The answer to this question demands a complex and multidisciplinary analysis, especially when the contemporary Serbian society is concerned. Organized conservative forces are standing in the way of modernization, resisting any modern invention and creative initiative coming from the so-called Other Serbia. The issue is subjected to cultural-sociological analysis in this paper, supported, particularly regarding the situation in Serbia, by the findings of a several-years empirical study conducted within a research project organized by the Center for Sociological Research of the Faculty of Philosophy in Niš
The author of this paper has the intention to reach the new meaning and sense of the primitive mentality by analyzing it in early social communities. He also wants to point out the possible reflections of the spirit and consciousness of our ancestors on us, here and now. The first part of the paper is dedicated to a critical deliberation on anthropological conflicts which have arisen concerning the reasoning power of the so-called primitives. The crucial question lies in the following: Is the difference between the “primitive” and the “civilized” mentality fundamental or is it possible only to a certain degree. The author takes the notion of primitive mentality through time and points to the medieval understandings, which are occupied by teratological themes, then to the renaissance comprehension, which relies on the first experiential observations, and, finally, to the enlightenment ideas of exotic peoples out of which the myth of “the good savage” is born. The nineteenth and twentieth centuries introduce the notions of “people’s character” and “national spirit”. The opinions are polarized, on the one hand of ethnocentrism, carried by the prejudice of people and ethnic groups and, on the other hand, of cultural relativism, based on the understanding and appreciation of cultural differences. In the end, the author also recognizes the modern primitive man, one who is not ready to deal with the challenges of his age. The modern primitive recalls the spirits of the past, the surviving and anachronic models of behavior, unaware of the fact that these are the same models that he has ascribed to “savages”. However, while such thinking and acting was justified by the cultural level at which our ancestors had lived, the mental frame of the contemporary primitives is significantly in contrast with the high level of civilization development
Уни вер зи тетуНи шу,Фи ло зоф скифа кул тет-Де парт манзасо ци о ло ги ју,Ниш КУЛ ТУ РАСЕ ЋА ЊАИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИРО КЕН РОЛ Са же так:Радјепо све ћенкул ту рисе ћа њанају го сло вен скиро кен рол у Ср би ји ов де и са да. Ро кен рол у естет ском и со ци о ло шком сми слу, по ау то ру, пред ста вља ва жну ка ри ку у лан цу кул тур нетра ди ци јесрп скогдру штва.Онипо пу лар накул ту рауоп ште (укљу чу ју ћи џез и за бав ну му зи ку) нео прав да но су за по ста вље ни иа косто јеузра мена род нојисе о скојкул ту рикаотра ди ци о нал ним фор ма маства ра ла штва.Ов да шњапо ли тич каикул тур наели та несхва тадасрп скаур ба натра ди ци јамо жепред ста вља тинај ва жни јуспо нуСр би јесасве томко јисегло ба ли зу јеимо дер ни зу је. Онакул ту русе ћа њаииден ти те тере зер ви шепре вас ход нозатра ди ци о нал нефол клор нефор мена шекул тур неба шти не,сма тра ју ћи(ве ро ват но)дауоквирпој матра ди ци јаула зеса моеле мен ти ру рал ног на чи на жи во та. Ау тор ово га ра да се кри тич ки освр ће накул тур нупо ли ти куко јајене ком па ти бил насаса вре ме нимимо дер нимкул тур нимкре та њи маусве ту,аточи никрозпо гла вља ко ја су по све ће на де фи ни са њу кул ту ре се ћа ња као со ци о ло шког фе но ме на, кул тур ној ана ли зи ју го сло вен ског ро кен ро ла (ње го вим до ме ти маидо при но си ма)ипо ли тич кипро гра ми ра номза бо ра ву. За бо равуовомви ђе њуни јеслу чајвећсве сноопре де ље њепо ли тич когеста бли шмен та.Ро кен рол,апо го то вуонајсапре фик сомју го сло вен ски,неукла пасеуње го вуиде о ло шку,ап солутистич куи по пу ли стич кума три цу. Кључ не ре чи: Ју го сло вен ски ро кен рол, кул ту ра се ћа ња, идентитети, дух ше зде се тих, ре тра ди ци о на ли за ци ја, кул ту ра забо ра ва УводПам ће ње и се ћа ње као про це си са гле да ни у кон тек сту ин ди ви ду ал ногилине чи јеглич ногис ку стваје супси хо ло шке ка те го ри је-та ко зва неког ни тив непси хич кефунк ци је.Пам ће њеод ли ку јудвепа ра лел нерад ње:упам ћи ва њеисе ћа ње, НИКОЛАБОЖИЛОВИЋ 258НИКОЛА БОЖИЛОВИЋ ко је,уздис по зи ци јукаоспо соб ностдасеупам ће ноза др жи каозна ње,чи неце ли нусвој стве нуге не рич комan thro po su. По редне у ро фи зи о ло шкеиби о хе миј скефунк ци је,про це си пам ће њаисе ћа њаима јуисво јусо ци о ло шкуди мен зи ју.Тај аспектна ста јењи хо вомин кор по ра ци јомудру штве неокви реиис ку ствараз ли чи тихко лек ти ви те та-дру штве нихгру па,каоштосупо ро ди ца,кла са,на ци ја,про фе си јаидру ге. Та да го во ри мо о дру штве ном или ко лек тив ном пам ће њу, у чи јем де ло кру гу се на ла зе пој мо ви иден ти те та, прав де, исти неимо ћи.Удру штве нимна у ка масвејеви шера до ва по све ће них "исто ри ји пам ће ња", са раз ли чи тим тер ми но ло шкимал тер на ци ја маово гапој ма:"дру штве нопам ће ње" "кул тур нопам ће ње"или"на ци о нал нопам ће ње". 1По след њих де це ни ја со ци о ло шка и ан тро по ло шка ли те ра ту рапо ста лајебо га ти јазајошјед нусин таг муко јаједа нас уве о маче стојупо тре би:кул ту расе ћа ња.2 Овајпо јамка рак те ри шураз ли чи тазна че ња,штого во риоње го...
scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.
hi@scite.ai
10624 S. Eastern Ave., Ste. A-614
Henderson, NV 89052, USA
Copyright © 2024 scite LLC. All rights reserved.
Made with 💙 for researchers
Part of the Research Solutions Family.