Анализа ставова и вредносних оријентација средњошколаца је резултат истраживања на основу података прикупљених у периоду април-јун 2011, у шест градова у Србији. Главни циљ истраживања је било детектовање доминантних ставова и вредносних оријентација средњошколаца на скали традиционализма, хомофобије, антиромизма, етничких стереотипа и ставова према абортусу. Истраживањем су обухваћени следећи градови: Београд, Крушевац, Нови Сад, Зрењанин, Ниш и Нови Пазар. Резултати истраживања су показали да средњошколци у Србији не одударају много од опште друштвене климе у којој су одрастали И били васпитавани. Традиционалних испитаника има 33,9%, умерених 27,9% и нетрадиционалних 25%. Са једне стране постоје радикални ставови средњошколаца посебно када су у питању Роми и ЛГБТ популација. Са друге стране, један број испитаника показује изразит афинитет и позитивно тумачи поједине животне стилове тих истих група (као што су питање права на брак хомосексуалне популације). Ставови о правима жена су такође двострани-средњошклоци имају патријархалан однос према браку, породици и абортусу али показују осетљивост према проблему насиља у породици. Добијене податке треба посматрати у складу са променама у српском друштву-економском кризом, приватизацијом, порастом насиља у друштву и у породици, редефинисањем родних улога итд.
СТАВОВИ И ИСКУСТВА ЖЕНА О АБОРТУСУ (резултати квалитативног истраживања са територије Београда) Сажетак: У раду су приказани различити ставови и искуства жена о абортусу и контрацепцији, на основу података добијених путем дубинских интервјуа, у оквиру пројекта "Политике родитељства" 1. Циљ анализе која је пред нама јесте добијање дубљих увида о значењима које испитанице имају о абортусу и дискурса које користе када говоре о овој теми. Методологија је квалитативног типа, укључује анализу дубинских интервјуа на узорку од 30 испитаница са територије Београда. Резултати показују да испитанице углавном имају, бар декларативно, позитиван став према абортусу и своје ставове аргументују најчешће кроз дискурс "индивидуалне одлуке" и "феминистички" дискурс, али и "антинационалистички" дискурс. Негативни ставови су у мањини и њих карактеришу дискурс "натурализације" који подразумева веровање да су материнство, рађање и читав сплет пракси повезаних са родитељством код жена природне функције улоге жене, као и "религијски дискурс" (у раду се спомињу и "националистички дискурс" и "дискурс денатуализације"). Међутим, када се погледају дубља значења, иза декларативног става особе неретко постоји мешање позитивних и негативних дискурса, што указује да испитанице немају баш сасвим јасне и прецизне ставове. Ово ипак не би требало да изненађује, јер поред доминантних јавних дискурса о абортусу, који углавном нису позитивни и узимајући у обзир још увек изражен конзервативизам према сексуалности жена у нашем друштву па и ћутање о овој теми, логично је да се такви контекстуални чиниоци преламају и на лични ниво испитаница.
The authors analyze the changes in value patterns—patriarchy, authoritarianism and nationalism—in Serbia in the context of the social changes that have marked the postsocialist transformation period. They focus on the extent and intensity of two sub-patterns within each of these three basic value patterns: private and public patriarchy, general and specific authoritarianism, organic (natural) and ethnic nationalism. The conclusions about changes in these value patterns are drawn on the basis of three empirical studies conducted in 2003, 2012, and 2018. They show the prevalence of private patriarchy, general authoritarianism, and organic (natural) nationalism over their counterparts. Private patriarchy has weakened, which is largely to be explained by the significant structural changes in Serbia. On the other hand, support of general authoritarianism and organic (natural) nationalism has been on the rise, which clearly mirrors the unfavorable economic and political situation in the country.
scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.