Јанчаров роман Те ноћи сам је видео и етика репрезентације

Abstract

Апстракт: У чланку се бавим романом Те ноћи сам је видео словеначког писца Драга Јанчара и реакцијама на њега. У центру истраживања су питања о етичкој димензији књижевне репрезентације и идеологије. Успела уметничка дела -у која спада Јанчаров роман -кадра су да нам пруже репрезентацију оног што је нерепрезентабилно, а то чини да садрже релевантан сазнајни и етички потенцијал. Чланак покушава да докаже да идеолошка читања блокирају овај потенцијал и онемогућавају репрезентацију непрепрезентабилног. Јанчаров роман (у складу с Јанчаровом поетиком) тематизујe трагичну судбину појединца на позадини судбинских историјских догађаја, у конкретном случају, Другог светског рата. Искуство сукоба који су током рата пратили Народноослободилачку борбу и револуцију у Словенији још је трауматично, а интерпретације ових догађаја ствар су идеолошких апропријација на које нису имуни ни књижевнонаучни приступи. На примеру интерпретације Алојзије Зупан Сосич, словеначке књижевне историчарке, покушаћу то да докажем.Кључне речи: Драго Јанчар, Алојзија Зупан Сосич, роман, репрезентација, етика, идеологија, Други светски рат "Rashomonic" structure that avoids authorial, authoritative voice and off ers various perspectives instead. Th is enables Jančar to represent the unrepresentable.Th e article juxtaposes this kind of artistic representation to the ideological approach, exemplifi ed by A. Zupan Sosič's reading of the Jančar's novel. Such a reading remains on the level of a pre-established perspective and remains unsusceptible to the advantages of artistic representation and to the ethical potential of literature.