Улога Насеља У Просторно-Функционалном Интегрисању Региона Подриње

Abstract

Савремени геополитички и транзициони процеси огледају се у динамичним и интензивним промјенама у географском простору. Њихове очигледне посљедице су промјенa административно-територијалнe организацијe простора и просторног размјештаја становништва. У условима наведених процеса долази до концентрације становништва око појединих развојних осовина, које најчешће заобилазе погранични простор који демографски слаби и добија карактер проблемског. Управо такве карактеристике има погранични простор Босне и Херцеговине, то јесте Републике Српске. Имајући у виду да је за регионално повезивање од кључног значаја погранични простор, у овом раду разматра се улога насеља у трансграничном повезивању и формирању потенцијалног трансграничног региона Подриње између Републике Српске и Србије. Анализом демографских карактеристика, као предуслова за одрживост, утврђен је проблемски карактер пограничног простора. Резултати просторно-функционалне анализе указују на постојећа кореспондентна насеља као кључне развојне полове, али препознају и друга погранична насеља у простору као потенцијалне носиоце развоја и трансграничног повезивања.

Социјалногеографске Посљедице Промјена У Структури Привреде Републике Српске

“…Компарација са ранијим периодима у функцији је разумијевања генезе проблема, перцепције простора и утврђивања развојних могућности и ограничења (Мандић & Живковић, 2018). Као резултат компаративне анализе промјена у запослености, структури привреде, насеобинским приликама и укупности карактера развојних процеса, извршена је диференцијација простора РС на мање и више просперитетна и проблемска подручја, анализиране су развојне могућности и ограничења укључивања у савремене развојне токове (Делић, 2019;Domljan et al, 2017;Гњато, Р. & Гњато, О., 2008;Колосов et al, 2016;Мандић, 2019;Мandić et al, 2018;Živković et al, 2016).…”

“…The comparison with earlier periods is crucial for the understanding of the origin of the problem, perception of space and the estimation of development opportunities and disadvantages (Мандић & Живковић, 2018). The diff erentiation of RS territory into more and less prosperous and problem areas, the analysis of development opportunities, and the limitations of participation in modern development processes are the results of the comparative analysis of changes in employment rate, economic structure, settlements and overall development processes (Делић, 2019;Domljan et al, 2017;Гњато, Р. & Гњато, О., 2008;Колосов et al, 2016;Мандић, 2019;Мandić et al, 2018;Živković et al, 2016).…”

Географске Детерминанте Одрживости Мреже Насеља Источне Херцеговине

“…Сукцесивне фазе урбанизације биле су примарни покретач ових процеса, док се паралелно са индустријализацијом и урбанизацијом одвијају деаграризација и дерурализација (Гњато, 1991; Мандић, 2015; Папић, 2014). Бројни аутори детерминисали су сличне процесе у мрежи насеља других регија Републике Српске (Gatarić, 2012;Гњато et al, 2012;Делић, 2019;Лукић Тановић & Маринковић, 2018;Мајић & Маринковић, 2018;Мандић, 2011;Мандић et al, 2018, 2021, 2022 и окружења (Врбник & Гатарић, 2013;Грчић, 1999;Грчић & Грчић, 2015;Дробњаковић, 2019;Ilić, 1970;Митровић, 2015;Rančić, 1984/85;Стаменковић, 1996, 2005Тошић & Невенић, 2005;Тошић et al, 2009).…”

“…Successive phases of urbanization primarily triggered those processes, and deagrarization and deruralization accompanied the processes of industrialization and urbanization (Гњато, 1991; Мандић, 2015; Папић, 2014). Many scholars determined similar processes in the settlement network of other regions in the Republic of Srpska (Gatarić, 2012;Гњато et al, 2012;Делић, 2019;Лукић Тановић & Маринковић, 2018;Мајић & Маринковић, 2018;Мандић, 2011;Мандић et al, 2018, 2021, 2022 and neighbouring countries (Врбник & Гатарић, 2013;Грчић, 1999;Грчић & Грчић, 2015;Дробњаковић, 2019;Ilić, 1970;Митровић, 2015;Rančić, 1984/85;Стаменковић, 1996, 2005Тошић & Невенић, 2005;Тошић et al, 2009).…”