Срби У Сегедину Између 1686. И 1716.

Abstract

Када се хабзбуршка војска приближила у јесен 1686. Сегедину у његовој околини је затекла српско становништво које јој се придружило у освајању града. У то време Срби су играли важну улогу и у самом граду, где је, уз тврђаву, било седиште православног бачког епископа. Српска популација је у граду увећана Великом сеобом из 1690. поготово, јер је Сегедин до 1716. као погранично место био примамљив за бројне српске трговце. Сегединска тврђава је представљала најзначајнију фортификацију у овом делу границе Хабзбуршке монархије и Османског царства, тако да су се Срби у њему по оснивању Потиске и Поморишке војне границе нашли као војници. Таква позиција је Сегедину наменила важну улогу у време Ракоцијевог устанка (1703-1711) током којег захваљујући и српским војницима град није пао у руке устаника, али је зато пуно страдала његова српска околина.