Спремност За Реаговање На Природну Катастрофу – Преглед Литературе

Abstract

Aпстракт: У научној литератури не постоји јасан консензус у погледу теоријског одређења, као и начина (природе) утицаја разноврсних фактора на спремност за реаговање на природне катастрофе. Управо стога, систематичним прегледом постојећих истраживања и примењених теоријских концепата, могуће је уочити неопходност њихове даље систематизације, а посебно потребе даљег објашњења међусобне повезаности демографских, социоекономских и психолошких фактора са нивоом спремности за реаговање на природну катастрофу. Сходно томе, предмет рада представља дескрипција и анализа релевантних научних радова (88) са циљем њиховог разврставања према критеријумима теоријског одређења и фактора утицаја на ниво спремности за реаговање на природне катастрофе. Резултати истраживања омогућавају јасан увид у мрежу постојећих теоријских објашњења и фактора који утичу на ниво спремности. Претрага постојећих радова у домаћој и страној литератури извршена је уз помоћ сервиса ,,Google scholar", популарне мреже кооперативног ,,on line" библиографског система и сервиса (COBISS), српског цитатног индекса (SCI) и портала конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON).Кључне речи: безбедност, природна катастрофа, спремност, реаговање, грађани, домаћинства, заједница, преглед литературе. УВОДПоследице природних катастрофа је немогуће избећи. Ипак, адекватним системом управљања (ублажавање, спремност, одговор, опоравак) у природним катастрофама, могуће их је минимизовати. Значајност унапређења спремности за реаговање посебно долази до изражаја ако се има у виду тренд пораста броја природних катастрофа * Криминалистичко-полицијска академија, Београд;

Comparative Analysis and Prediction of Sustainable Development in Earthquake Preparedness: A Cross-Cultural Perspective on Montenegro, North Macedonia, and Serbia

“…Historically, starting from 1950 when researchers began to intensely explore various aspects of disasters, all theoretical definitions of preparedness can be categorized into specific periods. Accordingly, theoretical definitions of preparedness can be viewed through the perspectives of three periods: from 1979 to 1993; from 1993 to 2008; and from 2008 to 2014 [28]. In the first mentioned period, Godschalk [29] indicates that preparedness involves activities aimed at developing operational capabilities and facilitating the adoption of effective measures in disasters.…”

ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА Теоријско Одређење И Класификација Природних Катастрофа

“…У научној литератури, домаћој и светској, теоријско одређење катастрофа представља веома актуелно питање Цветковић, 2015;Cvetković & Stojković, 2015). Неопходност и мотивисаност аутора за успостављање концизних дефиниција, произилази из потребе јасног разграничења катастрофа од свега осталог, а најпре, од њему сродних концепата као што су опасности, кризе и ризици.…”