Проблеми Суше У Босни И Херцеговини

Abstract

1 Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска 2 Министарство вањске трговине и економских односа у Вијећу министара БиХ, Сарајево, БиХ Сажетак: Суша је комплексна климатска појава чија се сложеност огледа у дефинисању појаве, типологији, условљености настанка, интензитету, фреквенцији, прогнози, картографском представљању и могућности прилагођавања. У раду смо разматрали питање суше на бази нумеричких показатеља према Сељанинову и Лангу. Добијени резултати указују на чињеницу да је на бази наведених индекса могуће доћи до одређених закључака о метеоролошкој суши, њеном интензитету, фреквенцији и просторној расподјели. Да бисмо дошли до детаљнијих и прецизнијих резултата неопходно је унапређење мониторинга ваздуха и земљишта. Од 2000. забиљежено је шест година које су имале карактер од интензивних до екстремних суша (2000, 2003, 2007, 2008, 2011. и 2012.). Повећање интензитета и фреквенције суша уз тренд раста температуре, топлотних таласа и смањења падавина у љетним мјесецима јасан је показатељ и аларм да се ради о озбиљном проблему који захтијева интегрално и мултидисциплинарно рјешење. Abstract: Drought is a complex climate phenomenon, the complexity of which is reflected in its definition, typology, causes of appearance, intensity, frequency, forecast, mapping, and possible adjustment. The paper discusses the issue of drought based upon the numerical indicators in accordance with Selyaninov and Lang. The results indicate that upon the indexes, it is possible to make certain conclusions about the meteorological drought, its intensity, frequency, and spatial distribution. In order to get accurate data it is necessary to improve the air and soil monitoring. Ever since 2000, six years have been characterized by intensive or extreme droughts (2000, 2003, 2007, 2008, 2011 and 2012). The increase of drought intensity and frequency, along with the increasing trends of air temperature, warm waves, and poorer precipitation in summer, all clearly indicate that it is a serious trouble asking for an integral and multidisciplinary solution.

Савремене Климатске Промјене На Подручју Семберије − Утицаји На Аграрну Производњу

“…године) и години терцијарног минимума падавина у овом периоду године (свега 80 mm). Усљед екстремних временских догађаја који су у том периоду захватили Европу, ниски приноси култура забиљежени су и у другим дијеловима Босне и Херцеговине (Trbić, Bajić, Popov, & Oprašić, 2013) и региона (Kovačević, Kovačević, Pepo, & Marković, 2013). Приноси кукуруза показују већу зависност од неопходног минимума падавина у критичним фазама развоја него од максималних падавина.…”

“…The lowest yield (1.36 t/ha − 70 % lower than averaged in the analyzed period) was recorded in 2012, the year with the highest temperature in the summer season (by 4.7°C warmer than the period 1961−1990 average) and the year of tertiary precipitation minimum in this part of the year (only 80 mm). Due to extreme weather conditions that affected Europe in that period, low crop yields were also recorded in other parts of Bosnia and Herzegovina (Trbić, Bajić, Popov, & Oprašić, 2013) and the region (Kovačević, Kovačević, Pepo, & Marković, 2013). Corn yields show greater dependence on the necessary precipitation minimum during the critical development stages than on maximum precipitation.…”