Апстракт: Изузетним прегалаштвом Свети Петар Зимоњић, митропо-лит захумско-херцеговачки (1903-1920) и дабробосански (1920-1941), у своje вријеме је спроводио у дјело идеал милосрђа и човјекољубивог дјеловања Цркве. Његов примјер није интересантан само са историјског аспекта, већ може представљати одличан примјер и модел дјеловања у будућности. Истовремено, њега можемо навести као примјер онима који приговарају хришћанима недо-вољну активност и неорганизованост на пољу социјалног служења и социјалне помоћи.Кључне ријечи: митрополит, Свети Петар Зимоњић, харитативни рад, човјекољубље, милосрђе, социјално служење, помоћ, Госпић, Јадовно, Шара-нова јама.У сложеном времену у коме је велика свјетска историја улазила у живот малог човјека, појединца, Свети Петар Зимоњић, 1 као црквени великодостој-ник, митрополит, народни просвјетитељ и борац за национална права, нашавши се на мјестима која су носила велико бреме одговорности, израстао је у људску величину достојну славног имена својих предака. Потомак знаменитог војводе попа Богдана и чувене херцеговачке породице Зимоњића из Гацка, митрополит Петар је живио и радио у неколико епоха које су имале пресудни значај за фор-мирање српских националних идеја у Босни и Херцеговини, нарочито на прела-ску између два вијека, али и касније. Посматрање митрополитовог живота и рада могуће је једино у времену, у контексту историјских збивања у којима је узимао активног учешћа. Изван тих димензија личност митрополитa Зимоњића је тешко објашњива и докучива. Све то указује да околности које се везују за рад митрополитов, јавно дјеловање у друштву, представљају велики изазов за