Могућности И Ограничења Ревитализације Руралних Подручја – Примјер Простора Змијања

Abstract

У руралном простору Босне и Херцеговине (БиХ) / Републике Српске (РС) шире се подручја проблемског карактера. Њихова генеза је дуга и условљена првенствено факторима друштвено-географског карактера. Вишеде- ценијска перцепција руралних подручја као искључиво простора пољопривреде, те мање значајних за савремени развој, нужно се мора мијењати у правцу интегралног приступа њиховој валоризацији, тиме и диверзификацији њихове привреде. Потребе савременог друштва мијењају поглед на рурални простор, његову валоризацију и укупну просторно-функционалну организацију у чему је и шанса потенцијалне ревитализације. Да би рурални простор развио нове функције потребна су инфраструктурна улагања и очуван демографски потенцијал. У акту- елним приликама ова два фактора представљају највеће развојно ограничење. У раду су анализирани географски фактори простора дијела западне БиХ / РС, генеза проблема и заостајања за просјечним националним развојем. У фокусу рада је историјско-географска област Змијања посматрана као дио проблемског подручја. Предлажу се потенцијални приступи валоризацији и просторно-функционалној организацији посматраног простора у циљу његове ревитализације. Рад има теоријски, аналитички и апликативни карактер.

Географске Детерминанте Одрживости Мреже Насеља Источне Херцеговине

“…Сукцесивне фазе урбанизације биле су примарни покретач ових процеса, док се паралелно са индустријализацијом и урбанизацијом одвијају деаграризација и дерурализација (Гњато, 1991; Мандић, 2015; Папић, 2014). Бројни аутори детерминисали су сличне процесе у мрежи насеља других регија Републике Српске (Gatarić, 2012;Гњато et al, 2012;Делић, 2019;Лукић Тановић & Маринковић, 2018;Мајић & Маринковић, 2018;Мандић, 2011;Мандић et al, 2018, 2021, 2022 и окружења (Врбник & Гатарић, 2013;Грчић, 1999;Грчић & Грчић, 2015;Дробњаковић, 2019;Ilić, 1970;Митровић, 2015;Rančić, 1984/85;Стаменковић, 1996, 2005Тошић & Невенић, 2005;Тошић et al, 2009).…”

“…Successive phases of urbanization primarily triggered those processes, and deagrarization and deruralization accompanied the processes of industrialization and urbanization (Гњато, 1991; Мандић, 2015; Папић, 2014). Many scholars determined similar processes in the settlement network of other regions in the Republic of Srpska (Gatarić, 2012;Гњато et al, 2012;Делић, 2019;Лукић Тановић & Маринковић, 2018;Мајић & Маринковић, 2018;Мандић, 2011;Мандић et al, 2018, 2021, 2022 and neighbouring countries (Врбник & Гатарић, 2013;Грчић, 1999;Грчић & Грчић, 2015;Дробњаковић, 2019;Ilić, 1970;Митровић, 2015;Rančić, 1984/85;Стаменковић, 1996, 2005Тошић & Невенић, 2005;Тошић et al, 2009).…”