Yugoslavia as a place for living a normal life: Memories of ordinary people in Serbia

Abstract

The text reconstructs the representation of life in socialist Yugoslavia, as depicted by ordinary people in Serbia today, on the basis of empirical data collected through focus group interviews. It is shown that this representation is consistent with findings of several studies of Yugonostalgia. What is lamented is material prosperity, social security, chances for employment, free health care and education, but also, as singled out in the analysis, a kind of moral universe in which in was possible to act as autonomous moral agents but which was lost at the beginning of the 1990s. This entire cluster of features is condensed in the label of „normal life“ that Serbian citizens feel they are still denied. The paper closes with a discussion of action and political potentials of Yugonostalgia

Class in Yugoslav Socialism and in the Post-Yugoslav Societies: Toward a Bourdieuan Repositioning of the Issue (Part 2)

“…32 In addition to the literature outlined in Part 1 of this article, the researchers of the topic of power in class relations in the post-socialist period would be well-advised to consult works specifically devoted to the descriptions of power relations within the context of "Yugoslav industrial democracy" (most notably Županov, 1985 [1969]). 33 Spasić´s research mentioned in this article (Spasić, 2006(Spasić, , 2012 already indicates such potential for triangulation, as do various other examples of contemporary qualitative research carried out in Serbia.…”

Remembering socialist Yugoslavia: Attitudes of Serbian citizens in the period of accelerated transformation of society

“…Највећа неслагања међу ауторима који се баве сећањем на социјалистичку Југославију јављају се у погледу еманципаторног потенцијала југоносталгије. Иако "дисциплинарну" поделу треба схватити условно, превагу у социолошким проучавањима односи позиција према којој југоносталгија не може бити политички делатна све док не постоји политички субјект који би то артикулисао (Kuljić, 2011;Spasić, 2012;. Из овог угла, југоносталгија остаје на нивоу сентименталности која се лакше прерађује за комерцијалне потребе (Kuljić, 2011;Volčič, 2007) него за субверзивну делатност.…”

“…Низ студија претежно квалитативног типа (Jansen, 2005;Volčič, 2007;Palmberger, 2008;Velikonja, 2010;Petrović, 2010;Kuljić, 2011;Bošković, 2013;Spaskovska, 2017;Popović, 2017;Archer, 2018) показао је да су успомене на живот у социјалистичкој Југославији веома присутне код становника свих бивших југословенских земаља (мада не у једнакој мери) и да попримају одлике југоносталгије. Тако су налази једног социолошког истраживања из 2011. године указали на постојање југоносталгије у савременој Србији (Spasić, 2012;Spasić & Birešev, 2012). 11 Испитаници су говорили о социјалистичкој Југославији као друштву које су карактерисали материјално благостање, социјална сигурност и достојанство радника, прилике за запослење, бесплатно здравство и образовање.…”

Introduction: Researching Memory and Generation

“…In Mostar's post-war setting, it is important to acknowledge the manifold experiences and interpretations of this b/order. While for part of the population a border between Bosniak-and Croat-dominated Mostar is welcomed as a protection of national 'rights', for others such a border is an obstacle to regaining a normal life (normalan život) (see Greenberg 2011;Jansen 2015;Palmberger 2013a, b;Spasić 2012; see also Chap. 2 this volume).…”