‘We should change ourselves, but we can't’: accounts of food and eating practices amongst British Pakistanis and Indians with type 2 diabetes

Abstract

Perceptions that South Asian foodstuffs necessarily comprise 'risky' options need to be tackled amongst patients and possibly their healthcare providers. To enable Indians and Pakistanis to manage their diabetes and identity simultaneously, guidelines should promote changes which work with their current food practices and preferences; specifically through lower fat recipes for commonly consumed dishes. Information and advice should be targeted at those responsible for food preparation, not just the person with diabetes. Community initiatives, emphasising the importance of healthy eating, are also needed.

Acculturation and dietary patterns among residents of Surinamese origin in the Netherlands: the HELIUS dietary pattern study

“…A migrant who migrated to the host country at a young age may still not adopt dietary patterns of the host country because he or she lives with parents or grandparents who prefer a traditional diet (47,49) . Additionally, migrants may be likely to change breakfast and lunch patterns towards those observed in the host population but the preferences for dinner together with the family may promote the consumption of traditional foods (50) . Other factors, such as the value assigned to traditional foods and taste preference as described in the dietary acculturation model of Satia-Abouta et al (7) , may also influence dietary patterns.…”

Why patients suffering from diabetes do not adhere to the prescribed diet?

“…До сличних резул-тата дошли су и други истраживачи [9][10][11]16 . У студијама у којима су дијабетичари мигри-рали у друге земље, имали су тешкоће да ра-зумеју добијене информације од здравствених радника због оскудног знања језика, што се касније одразило на њихову исхрану 9,11,16 . Стални осећај глади и лош укус хране су значајни фактори који доводе до неправилне исхране 8,16 .…”

“…У студијама у којима су дијабетичари мигри-рали у друге земље, имали су тешкоће да ра-зумеју добијене информације од здравствених радника због оскудног знања језика, што се касније одразило на њихову исхрану 9,11,16 . Стални осећај глади и лош укус хране су значајни фактори који доводе до неправилне исхране 8,16 . Студија која је рађена на па-цијентима азијског порекла је дошла до ре-зултата да они због додатног физичког опте-рећења и краткотрајног осећаја ситости нису кориговали своју исхрану на одговарајући начин 17 .…”

“…Пацијентима је веома тешко било да при-хвате своју болест, али још теже им је било да унесу промене у свој начин исхране због већ стечених навика, као и културних карактери-стика средине. У студији Lawton 16 -асу уче-сници били мигранти из Пакистана и Индије, који се нису правилно хранили због своје културе у исхрани као и стечених навика у припреми хране. Иако су се преселили у Велику Британију, пацијенти нису одустали од свог претходногначина исхране и након сазнања да болују од дијабетеса.…”

Clinical allergy has much to gain from engagement with qualitative research

“…This situation is lamentable. In most other long-term conditions, qualitative research is now accepted as making a significant contribution to knowledge of effective management (16,17). Clinicians have a wealth of anecdotal evidence about patient experiences upon which to draw in their practice, but this is no substitute for systematic, in-depth qualitative enquiry.…”