Uticaj socio-ekonomskog statusa učenika na obrazovna postignuća: direktni i indirektni uticaji

Abstract

PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2012/1, STR. 5-24 primenjena psihologija, str. 5-24 UDC 159.92.8 UTICAJ SOCIO-EKONOMSKOG STATUSA UČENIKA NA OBRAZOVNA POSTIGNUĆA: DIREKTNI I INDIREKTNI UTICAJI Osnovni cilj ovog rada je da se proveri hipoteza o uticaju socioekonomskog statusa učenika (SES) na njihova obrazovna postignuća. Veliki broj istraživačkih nalaza ukazuje na pozitivnu povezanost između SES učenika i njihovih obrazovnih postignuća, uključujući i nalaze PISA studije, tj. da učenici sa višim SES u proseku imaju viša obrazovna postignuća. Rad je zasnovan na hipotezi da je uticaj SES učenika na obrazovna postignuća posredovan preko školske anksioznosti i unutrašnje motivacije, kao i preko formativnog ocenjivanja od strane nastavnika. Postavljena hipoteza implicira da će uticaj SES biti sveden na nultu vrednost kada se u strukturalni model uvedu posredujuće varijable. Analiza podataka je zasnovana na podacima PISA 2009 studije u kojoj je učestvovao reprezentativan uzorak od 4843 učenika srednjih škola u Srbiji. Rezultati pokazuju da tri posredujuće varijable objašnjavaju manji deo SES efekta. Od tri posredujuće varijable, najznačajniji posrednik je školska anksioznost -učenici sa nižim SES imaju u proseku viši nivo školske anksioznosti što utiče na smanjenje njihovih obrazovnih postignuća. Pored toga, SES učenika nema statistički značajan uticaj na unutrašnju motivaciju za školsko učenje, što ukazuje da svi učenici, bez obzira na SES, mogu da budu zainteresovani za školsko učenje. Konačno, analize pokazuju da postoji pozitivna povezanost između SES i formativnog ocenjivanja nastavnika, ali je ta povezanost veoma niska, što znači da nastavnici u srednjim školama uspevaju da primenjuju podsticajne prakse prema svim učenicima bez obzira na njihov SES. Dobijeni nalazi sugerišu da je uticaj SES na obrazovna postignuća posredovan nekim drugim faktorima, pored onih koji su ispitivani u ovom radu.

The relationship between the level of adoption of social skills and academic success of students with mild and moderate intellectual disability

“…Ključne reči: socijalne veštine, akademski uspeh, intelektualna ometenost UVOD U prethodnim istraživanjima realizovanim u Srbiji identifikovan je veći broj faktora koji značajno utiču na školski uspeh: navike vezane za učenje, uslovi u kojima se odvija učenje, stavovi prema učenju i školi, nivo samoefikasnosti (Mirkov i Opačić, 1997), nivo anksioznosti, redovnost praćenja nastave (Baucal, 2012) i sl. Pored navedenih, kao značajan faktor ističe se individualni kognitivni kapacitet učenika: intelektualne sposobnosti (Baucal, 2012), nivo razvijenosti kapaciteta vizuelne i auditivne pažnje (Gligorović i Buha, 2013), fonološke fluentnosti (Буха и Глигоровић, 2013), verbalne radne memorije (Buha i Gligorović, 2015) i inhibitorne kontrole (Gligorović i Buha, 2015).…”

“…Pored navedenih, kao značajan faktor ističe se individualni kognitivni kapacitet učenika: intelektualne sposobnosti (Baucal, 2012), nivo razvijenosti kapaciteta vizuelne i auditivne pažnje (Gligorović i Buha, 2013), fonološke fluentnosti (Буха и Глигоровић, 2013), verbalne radne memorije (Buha i Gligorović, 2015) i inhibitorne kontrole (Gligorović i Buha, 2015). Na školski uspeh utiču socijalni status i ponašanje uče-nika (Janošević i Petrović, 2015), pravovremeno uključivanje u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja (Vujić i Baronijan, 2013) i nivo samoefikasnosti (Mirkov i Opačić, 1997).…”

The effects of cultural capital on academic achievement: A secondary analysis of a PISA study

“…Композитна варијабла СЕС-а у PISA студији обухвата образовни статус родитеља, зани-мање родитеља и посао који обављају, као и материјално поседовање (Baucal, 2012).…”

Students' motivation and academic success in inclusive classes

“…Бауцал, наводећи резултате метаанализе коју је сачинио Хати (Hatie), истиче да мотивација ученика и одсуство анксиозности, као и пракса формативног оцењивања спадају у најзначајније факторе који доприносе образовним постигнућима (Baucal, 2012). Дакле, посебна пажња се мора обратити на процес оцењивања свих учени-ка, без обзира на присуство/одсуство тешкоће у учењу и развоју, јер ако мотивација опада како оцена расте, то је директни сигнал да оцена није постигла своју мотиваци-ону функцију.…”