Uticaj Predozonizacije Na Uklanjanje Prekursora Trihalometana Koagulacijom

Abstract

Originalni naučni rad Uticaj predozonizacije na uklanjanje prekursora trihalometana (THM) koagulacijom ispitivan je na podzemnoj vodi sa visokim sadržajem prirodnih organskih materija (5,28±0,65 mg/L DOC; 0,131±0,002 cm -1 UV 254 ) i potencijalom formiranja THM (275±39 µg/ L PFTHM). Jar test je sproveden primenom koagulanata PACl (5-30 mg Al/L) i FeCl 3 (100-200 mg/L). PACl se pri svim ispitivanim dozama pokazao kao efikasniji koagulant u pogledu smanjenja sadržaja DOC, u odnosu na FeCl 3 (uklonjeno je 9-48% DOC i 9-19% DOC, redom). Najbolji efekti postignuti su pri dozi od 15 mg Al/L PACl i 150 mg/L FeCl 3 , te je pri ovim dozama dalje ispitivan efekat predozonizacije (0,25-0,8 mg O 3 /mg DOC) na uklanjanje prekursora THM. Utvrđeno je da koagulacija sa predozonizacijom ima pozitivan uticaj na uklanjanje prekursora THM. Primenom 0,8 mg O 3 /mg DOC povećava se efikasnost uklanjanja prekursora THM koagulacijom sa PACl (sa 34% na 55%) i FeCl 3 (sa 23% na 85%).Ključne riječi: voda za piće, koagulacija, predozonizacija, prekursori THM UVOD Na teritoriji Vojvodine (Republika Srbija), kao izvor vode za piće i za potrebe industrije, u najvećoj meri se koristi podzemna voda. Jedan od najviše izraženih problema i razlog za neprihvatljiv kvalitet podzemne vode, kao resursa vode za piće u ovom regionu, predstavlja visok sadržaj prirodnih organskih materija (POM) u vodi. Njihovo prisustvo u vodi može izazvati niz neželjenih efekata u toku tretmana vode za piće i u distribucionom sistemu, kao što su uticaj na organoleptičke osobine vode (pojava boje, mirisa i ukusa), povećanje potrebe za koagulantima i mogućnosti stupanja u neželjene reakcije sa oksidansima koji se koriste u procesu obrade vode, kao i taloženje u distribucionoj mreži (1). Jedan od najvažnijih negativnih efekata prisustva POM u vodi jeste formiranje dezinfekcionih nusproizvoda (eng. disinfection by-products, DBP), u reakciji sa oksidacionim i dezinfekcionim sredstvima koja se primenjuju pri tretmanu vode (2,3). Obzirom na veoma kompleksnu i raznovrsnu strukturu POM, broj jedinjenja koja mogu nastati u toku procesa dezinfekcije je veoma velik. Međutim, u proseku oko 46% organohalogenih jedinjenja čine trihalometani, di-i trihlorsirćetne kiseline (4). Četiri jedinjenja iz grupe THM (hloroform, bromdihlormetan, dibromhlormetan i bromoform) su pokazali karcinogene efekte po zdravlje ljudi. Stoga je jedan od najvažnijih pristupa kontroli i smanjenju formiranja nusproizvoda dezinfekcije tokom tretmana vode uklanjanje prirodnih organskih materija, kao glavnih prekursora DBP.Efikasno uklanjanje prirodnih organskih materija, još uvek predstavlja jedan od najvećih izazova u modernoj proizvodnji zdravstveno bezbedne vode za piće. Trenutno se primenjuje veliki broj različitih tehnika za smanjenje sadržaja POM u vodi, od kojih se najčešće primenjuju konvencionalne fizičko-hemijske metode, kao što su koagulacioni procesi sa solima gvožđa i aluminijuma, filtracija na jednomedijumskim i dvomedijumskim filtrima, kao i GAU filtracija (5).Generalno, za uklanjanje POM u tretmanu ...