Tranzicija od rada sezonskih radnika ka trajnoj radnoj imigraciji – slučaj Srbije

Abstract

Aktuelni deficit radnika na tržištu rada Srbije posledica je radnih migracija domaćih radnika, smanjenja broja radno sposobnih stanovnika, kao i povećanog broja novih poslova. Delovanje ovih okolnosti dovelo je do pokušaja transformacije režima zapošljavanja radnika iz inostranstva. Aktuelni sistem nastao je u uslovima samodovoljnog tržišta rada, gde je prisustvo strane radne snage bilo kratkoročno i ograničeno na specifične poslove. Danas, međutim, postoji potreba omogućavanja trajnih imigracija radnika u Srbiju. Istraživanje prati napore za normiranje novog režima zapošljavanja stranaca, koji omogućava lakši pristup stranih radnika tržištu rada, ali i njihov dugoročni radni angažman. Ispituje se kvalitet preduzetih ili najavljenih mera, njihove posledice po tržište rada, ali i radnopravni položaj stranih radnika, kao i kvalitet nadzora nad primenom pravnog okvira. Kao poseban izazov se razmatra pitanje integracije stranih radnika i njihovih porodica, odnosno da li je dovoljno izmeniti režim radnih dozvola da bi se privukao veći broj radnika koji će se uspešno uklopiti u društveni život i zajednicu u Srbiji. Osnovne polazne pretpostavke jesu da je tržištu rada Srbije potreban veći broj radnika iz inostranstva, ali i da parcijalne izmene propisa neće nužno dovesti do stvaranja uslova za njihovo trajno nastanjenje. U radu je korišćen metod normativne analize.