Transforming to Effects-Based Operations: Lessons from the United Kingdom Experience

Upotreba snaga bazirana na efektima

“…Они до- 5 Систем је функционално, физички или понашајно повезана група независних елемената који су кроз међусобну интеракцију повезани у функционалну целину. 9 Системски приступ разумевању оперативног окружења превазилази сагледавање само војне компоненте већ обухвата и политичку, економску социјалну, инфрастуктурну, информациону и многе друге сфере, као што је приказано на слици 1.…”

Perspective of smaller air forces

“…На основу критеријума (1) оперативних способности и (2) самодовољности снага, тренутно имамо две пројекције ваздухопловне моћи. 4 Прва пројекција је "ваздухопловна моћ САД", а друга ваздухопловна моћ коју поседују остале државе.…”

“…Зденко Улепич: "Ратно ваздухопловство у Другом светском рату", Војноиздавачки завод, Београд, 1974, страна 50. 4 Подела је заснована на званичном ставу и схватању Центра за развој ваздухопловне моћи Аустралијског краљевског ратног ваздухопловства и погодна је за потребе овог рада. здухопловне снаге које поседују способност значајног проширења ваздухопловне моћи и, уз одговарајућу замену снага, способност вођења главних, дуготрајних кампања, самостално без потребе за подршком од стране савезничких снага.…”

The US–UK Special Relationship: Taking the 21st-Century Temperature

“…Contemporary British defence policy is predicated on the assumption that large, high‐intensity operations will involve the US–UK alliance (Edmunds and Forster 2007, 41). The 2003 Defence White Paper reported a strategic environment where ‘the most demanding expeditionary operations, involving intervention against state adversaries, can only plausibly be conducted if US forces are engaged, either leading a coalition or in NATO’ (Dorman 2008, 22). British defence policy is rooted in a formal commitment to NATO and, indeed, to the European Union, but increasingly appears to be oriented to the English‐speaking ABCA (Australia, Britain, Canada, the US and New Zealand) community (Dorman 2008, 51).…”