The Potential and Limitations 
of Twitter Activism: Mapping the 2011 Libyan Uprising

Abstract

This article aims to shed more light on the potentials and limitations of social media as a tool for activists. It does this by focusing on the use of one particular social media platform — Twitter — during one specific period of a certain uprising: the first 24 hours of protests in Libya during the Arab Spring in 2011. Even though this study is thus limited, it represents an important step in the direction of analyzing what actually happens when social media is put to use in relation to concrete events. The identified social network patterns, as well as the content of the posts, resonate with what Enzensberger (1970) calls “emancipatory use of media”: The architecture is decentralized, network connections are distributed, and mobilization and self-organization is going on. It must be realized however, that seeds of such emancipatory use does not necessarily preclude “repressive use of media”.

Born-digital sources for the history of the Libyan revolution and its aftermath

“…Wael Ghonim, whose Facebook page, ‘We are all Khaled Saeed’, is widely credited with sparking the revolution against Hosni Mubarak, 2 was quoted as saying that ‘If you want to free a society, just give them Internet access.’ (Khamis and Vaughn 2011.) Yet it is possible to exaggerate the subversive potential of social media and underestimate the resilience of a government's power structures (Lindgren 2013, 208). In Libya, not every revolutionary was a technocrat, something the Spanish newspaper El Pais captured in two photographs on 24 March.…”

Connective action as the new pattern of protest activism

“…Pored toga, mrežna struktura omogućava ovim pokretima da funkcionišu bez vidljivog centra, oni nemaju potrebu za klasičnim vođstvom ili centralizovanim upravljanjem, a opet mogu biti jednostavno koordinisani i organizovani (Castells, 2015). I druga istraživanja koja su realizovana tokom ili nakon ovih protesta, uglavnom su uspevala da uspostave jasnu vezu između upotrebe IKT i različitih faza razvoja protesta (Fernandez-Planells, Figueras-Maz & Pàmpols, 2014;Garcia & Treré, 2014;Lindgren, 2013; dobar pregled se može naći u Harris & McCabe, 2017). Istražujući organizacione osnove onlajn pokreta u Srbiji, Dalibor Petrović (2016) zaključuje da OPDU igraju važnu ulogu u konstituisanju i organizaciji društveno-političkog aktivizma, predstavljajući istovremeno prostor za diseminaciju informacija, javnu sferu i platformu za organizovanje protestnih aktivnosti u realnom prostoru.…”

Social activism on social networks sites

“…Међутим, ови аутор запажају да носиоци протеста имају тенденцију да пренаглашавају значај онлајн медија на рачун мејнстрим медија, чиме битно ограничавају мо-гућност да идеје покрета пренесу већини грађана који се још увек доминантно информишу кроз мејнстрим медије (Garcia and Treré, 2014). Линдгрен (Lindgren, 2013), након истраживања улоге Твитера током преврата у Либији 2011. године одбацујући идеје о тзв. Фејсбук или Твитер револуцији као технодетерминис-тичке, идентификује постојање образаца друштвеног умрежавања и садржаја објава на онлајн медијима који су у складу са Енценсбергеровим (Enzensberger, 1970) схватањем "еманципаторске употребе медија".…”