The Causes of Terrorism

Crenshaw, Martha

doi:10.2307/421717

Cited by 916 publications

(585 citation statements)

References 12 publications

Supporting

Mentioning

507

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Furthermore, a comprehensive analysis of this complex phenomenon would require a broad multi-causal approach. In particular, many scholars of terrorism distinguish three levels of analysis: the micro-level concerning individuals, the meso-level concerning groups, networks or organisations and the macro-level concerning the social environment (among others, Crenshaw, 1981). Developments at one level of analysis may impact other levels.…”

Section: Discussionmentioning

confidence: 99%

Italian Jihadists in Syria and Iraq

Marone

2016

Journal of Terrorism Research

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

Section: Discussionmentioning

confidence: 99%

Italian Jihadists in Syria and Iraq

Marone

2016

Journal of Terrorism Research

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…У оваквим случајевима, издвајају се "нови" ауторитети, персонализовани у некој личности, који помоћу одређених механизама идентификују појединце или друштвене групе које индоктринирају одређеним садржајима, обуче у руковању различитим врстама ватреног оружја и експлозивних средстава, материјално и финансијски обезбиједе, а потом усмјере на пажљиво одабране мете напада. Ствара се дубоко укоријењено вјеровање да је тероризам једини исправан, прави пут (Whittaker, 2004;Wilkinson, 2003;Crenshaw, 2003). Поред ових, узроци тероризма су често и неостварене амбиције одређених друштвених група, које се огледају у жељи за влашћу (неостварене политичке амбиције), затим вјерска заслијепљеност, жеља за осветом, авантуризам итд.…”

Section: етиолошка димензија тероризмаunclassified

Криминолошки Контекст Тероризма

Шикман¹

2016

BPG

View full text Add to dashboard Cite

Апстракт: Тероризам је предмет поручавања многих друштвених и хуманистичких наука истовремено. Не умањујући значај осталих истраживања, чини се да су посебно важна она која тероризам посматрају као криминални феномен, тј. злочин, његовог извршиоца и жртву, као и начин на који друштво реагује на тероризам. Иако емпиријска истраживања тероризма (не само код нас, већ и у свијету) нису нарочито развијена, могу се уочити четири тенденције: прво, интензивне друштвене промјене утичу на облике испољавања тероризма, друго, тероризам је битно измијенио форме и начине испољавања, треће, све више су измијењене и виктимогене предиспозиције жртава, што је, прије свега, манифестовано кроз неселктивност и насумичност, и четврто, масовна реакција на тероризам, укључујући инструмене националне безбједности, као и ширу кривичноправну реакцију. Наравно, реакција на тероризам данас је, прије свега, реакција међународних субјеката, а све мање националних држава. То је зато што је тероризам данас све више међународни, па и геополитички проблем. Томе су највише допринијеле промјене у манифестацији тероризма (облика и начина испољавања), терористичког организовања, његове распрострањености, али и утицај који на тероризам остварују друге појаве. У раду ћемо указати на нека основна криминолошка обиљежја тероризма, укључујући његову етиолошку и феноменолошку димензију, глобализацију тероризма, али и друштвену реакцију на ову изразито негативну појаву.Кључне ријечи: криминологија, етиологија, феноменологија, виктимологија, тероризам, злочин, жртва, реакција. УВОДТероризам је појам о коме се воде најжучније дебате, како у научној и стручној, тако и у лаичкој јавности. То је сигурно један од разлога што до данас не постоји општеприхаћено схватање шта је тероризам. Ипак, чини се да тероризам увијек изнова шокира јавност својом * Висока школа унутрашњих послова, Универзитет у Бањој Луци, email: nacelnik@education.muprs.org Шикман М., Безбједност -Полиција -Грађани, година XII број 1-2/16 52 манифестацијом, која превазилази дотад познате форме и облике испољавања овог феномена 1 . Тако је и са овом посљедњом фазом глобалног тероризма, која превазилази до сада позната поимања ове појаве, при чему су последице далекосежније и утичу на међународне односе и геополитику, што ће у будућности још више бити изражено. Тако је за Ричард Фолк "мегатероризам" 2 јединствен изазов, који се разликује од ранијих манифестација глобалног тероризма по својој снази, опсегу и идеологији, јер је он озбиљан напор да се преобрази свјетски поредак као цјелина, а не само структура моћи једне или више суверених држава (Falk, 2003). Ален де Беноист тероризам сматра асиметричним ратом глобалног свијета, којег назива "хипертероризам" 3 (Benoist, 2007;Benoist, 2013). Валтер Локер указује на нове ставове о "супертероризму" или "постмодерном тероризму", наводећи да се: "карактер тероризма мијења, сва ограничења која су постојала ишчезавају и, изнад свега, пријетња људском животу постала је бескрајно већа него што је била у прошлости" (Laqueur, 1999;Laqueur, 1996;Laqueur, 2004...

show abstract

“…It distinguishes between "preconditions, factors that set the stage for terrorism over the long run, and precipitants, specific events that immediately precede the occurrence of terrorism." 12 Crenshaw further distinguishes between preconditions that "provide opportunities for terrorism to happen," and those that "directly inspire and motivate terrorist campaigns." 13 This is a crucial distinction, as an opportunity alone is unlikely to lead to terrorism unless it is matched by a motive for such violence.…”

Section: A Structural-level Perspective On Involvement In Terrorismmentioning

confidence: 99%

Structural Influences on Involvement in European Homegrown Jihadism: A Case Study

Schuurman

Bakker

Eijkman

2016

Terrorism and Political Violence

View full text Add to dashboard Cite

This article empirically assesses the applicability of structural-level hypotheses for involvement in terrorism within the context of European homegrown jihadism. It uses these hypotheses to study how structural factors influenced involvement in the Dutch "Hofstadgroup." Structural factors enabled the group's emergence and its participants' adoption of extremist views. They also motivated involvement in political violence and a shift in some participants' focus from joining Islamist insurgents overseas to committing terrorism in the Netherlands. Finally, structural factors precipitated an actual terrorist attack. No support is found for the frequently encountered argument that discrimination and exclusion drive involvement in European homegrown jihadism. Instead, geopolitical grievances were prime drivers of this process.

show abstract

The Causes of Terrorism

Cited by 916 publications

References 12 publications

Italian Jihadists in Syria and Iraq

Italian Jihadists in Syria and Iraq

Криминолошки Контекст Тероризма

Structural Influences on Involvement in European Homegrown Jihadism: A Case Study

Contact Info

Product

Resources

About