Subordination of shareholders' loans in insolvency: Comparative law overview

Abstract

Zaštita interesa poverilaca je osnovni cilj stečajnog postupka i radi ostvarenja tog cilja stvara se niz instituta kojima će se sprečiti da poverioci budu oštećeni tokom stečaja. Jedno od posebno značajnih pitanja je kako obezbediti da lica povezana sa stečajnim dužnikom ne iskoriste svoj specifičan status i pribave za sebe koristi na štetu drugih poverilaca. Poseban akcenat se stavlja na vlasnike stečajnog dužnika u situaciji kada društvu daju dodatna finansijska sredstva. Osnovno pitanje je kako će se to davanje tretirati u stečaju-kao zajam ili ulog u kapital, što sa sobom povlači određene posledice, pre svega u pogledu redosleda namirenja potraživanja. Rad je tematski podeljen na dve celine. Prva celina obrađuje pitanja vezana za subordinaciju kao institut, dok druga ovo pitanje stavlja u kontekst pojedinih pravnih sistema. U radu se ukazuje na postojanje dve grupe prava-jedne koja subordinaciju ne poznaju kao zakonski institut i druge gde subordinacija ima zakonsko utemeljenje. Uporednom analizom obuhvaćeni su nemačko pravo koje ima višedecenijsku tradiciju primene ovog instituta koji je tokom istorije doživljavao značajne transformacije, austrijsko i špansko pravo koji su u uređenju svojih rešenja pošli od nemačkog uzora i pravo SAD kao primer sistema u kojem se subordinacija zasniva na subjektivnim kriterijumima.