Struktura stavova o inkluziji i sindrom izgaranja na poslu kod prosvjetnih radnika u Republici Srpskoj: pilot studija

Subotić, Siniša

doi:10.19090/pp.2010.2.155-174

Cited by 5 publications

(12 citation statements)

References 13 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Rezultati naših studija ukazuju da je istraživanje sindroma izgaranja i faktora koji su povezani sa njim važno pitanje u profesiji defektologa zaposlenih u specijalnom obrazovanju. Ova studija potvrđuje da oko polovine ispitanika, koji su [12] . Emocionalni zahtevi su snažno uključeni u vaspitno-obrazovni rad nastavnika, što vodi ka tome da se briga za druge smatra glavnim delom ovog posla, kao i da odnosi između nastavnika i učenika značajno utiču na rizik od izgaranja [13] .…”

Section: Diskusijaunclassified

Burnout syndrome in special education teachers working with children with developmental disorders

Jovanović¹,

Karić²,

Hinić³

et al. 2019

Engrami

View full text Add to dashboard Cite

Engrami· vol. 41 · jul-decembar 2019. · br. 2 21 Kratak sadržaj Uvod. Brojna istraživanja u svetu i kod nas su pokazala da su osobe koje se profesionalno bave pružanjem pomoći drugim ljudima i koje pripadaju tzv. "pomagačkim profesijama" (zdravstveni radnici, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, nastavnici itd.) pod visokim rizikom za razvijanje različitih psihofizičkih stresnih reakcija i simptoma sindroma izgaranja. Sindrom izgaranja se danas posmatra kao društveni i profesionalni problem, a ne samo kao odraz psihološkog stanja pojedinca.Cilj rada. Cilj rada je utvrđivanje izraženosti nivoa sindroma izgaranja kod defektologa zaposlenih u školama za decu sa smetnjama u razvoju, kao i utvrđivanje povezanosti ove pojave sa sociodemografskim karakteristikama.

show abstract

Section: Diskusijaunclassified

Burnout syndrome in special education teachers working with children with developmental disorders

Jovanović¹,

Karić²,

Hinić³

et al. 2019

Engrami

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Током претходне две деценије ставови и мишљења о инклузији у образовању врло су популарна истраживачка тема (Avramidis & Norwich, 2002;Begeny & Martens, 2007;Subotić, 2010Subotić, , 2014aSubotić, , 2014b. Већина ових истраживања полази од имплицитне или експлицитне претпоставке да је позитиван став наставника о инклузији есенцијалан предуслов за успешну имплементацију инклузивних програма (Avramidis & Norwich, 2002).…”

Section: уводunclassified

“…Мали број досадашњих истраживања имао је у фокусу потенцијалне негативне ефекте инклузије на саме наставнике (Subotić, 2010), иако је познато да наставници могу доживљавати инклузију као извор разноврсних потешкоћа и фрустрација (Scruggs & Mastropieri, 1996). Фејгин и сарадници (Fejgin, Talmor & Erlich, 2005), на пример, су утврдили да број ученика са потешкоћама и количина перципиране помоћи у раду са овим ученицима предвиђа интензитет изгарања на послу (енгл.…”

Section: релације ставова и мишљења о инклузији и изгарања на послуunclassified

“…Важно је истаћи да овакве исходе није оправдано приписивати (само) неадекватним напорима у имплементацији, због чињенице да постоје многе концептуалне мањкавости кључних поставки инклузије, које су, упркос очигледним хуманистичким мотивима, често засноване на логички и емпиријски неодрживим премисама, попут игнорисања истраживачких налаза, потенцирања постмодернистичких постулата, негирања објективне основе потешкоћа и неаргументоване асерције инклузије као моралног императива (Subotić, 2014а,b). Истраживања о релацији ставова о инклузији и изгарања на послу добијена су и на БХС говорном подручју, превасходно у оквиру евалуације инклузивне образовне реформе у Републици Српској (Subotić, 2010. Полазећи од већ описаног становишта да ставови о инклузији нису нужно корисни када је реч о модулирању или предвиђању исхода инклузивне наставе, али да могу бити корисни предиктори наставничких потешкоћа и фрустрација на послу, специфично -изгарања на послу, Суботић (Subotić, 2010 показује да што је израженија наставничка перцепција лошије прихваћености и прилагођености ученика са потешкоћама у инклузивној учионици, то је наставничко изгарање на послу израженије.…”

Section: релације ставова и мишљења о инклузији и изгарања на послуunclassified

“…Истраживања о релацији ставова о инклузији и изгарања на послу добијена су и на БХС говорном подручју, превасходно у оквиру евалуације инклузивне образовне реформе у Републици Српској (Subotić, 2010. Полазећи од већ описаног становишта да ставови о инклузији нису нужно корисни када је реч о модулирању или предвиђању исхода инклузивне наставе, али да могу бити корисни предиктори наставничких потешкоћа и фрустрација на послу, специфично -изгарања на послу, Суботић (Subotić, 2010 показује да што је израженија наставничка перцепција лошије прихваћености и прилагођености ученика са потешкоћама у инклузивној учионици, то је наставничко изгарање на послу израженије. Ове ефекте није било могуће свести на разлике у особинама личности, пошто егзистирају чак и када се базична структура личности узме у обзир.…”

Section: релације ставова и мишљења о инклузији и изгарања на послуunclassified

See 2 more Smart Citations

The opinions on the education of students with disabilities as the predictors of teacher burnout

Anđić¹,

Subotić

Nikolić³

2018

ZIPI

View full text Add to dashboard Cite

Although there is no strong confirmation of the direct link between teachers? attitudes towards and opinions on inclusion and teaching outcomes, they do predict the undesirable manifestations, such as teacher burnout. The aim of this paper was to determine the extent to which teachers? opinions on the education of students with different disabilities predict burnout, over and above the basic personality traits. In order to measure teachers? opinions, the MSK questionnaire was constructed. Personality characteristics were measured by the Big Five Inventory, and burnout was measured by the Copenhagen Burnout Inventory. The sample consisted of 645 primary school teachers from the Republic of Srpska. Using exploratory factor analysis, two MSK factors (60.87% variance) were obtained: (1) the feasibility of teaching the students with psychological difficulties, and (2) the feasibility of teaching the students with sensorimotor difficulties. The factors explained a small amount of variance of burnout. However, the first factor showed significant incremental predictability for burnout, in addition to personality traits, which suggests a small but significant contribution of the opinions on the education of students with disabilities to understanding the teacher burnout syndrome in the context of inclusion. At the same time, the results imply that, from the point of view of potential prevention, the knowledge of teachers? personality is probably much more important than their opinions on this topic.

show abstract

Personal Characteristics and Burnout Syndrome among Teachers of Primary and Secondary Schools

Paleksić¹,

Ubović²,

Popović³

2015

View full text Add to dashboard Cite

Introduction: Burnout syndrome is more often seen in human (assisting) services professions which provide services to population. An interaction between external and internal factors has great importance in burnout syndrome occurrence. According to previous research, personal characteristics, especially neuroticism and extraversion, have a significant role in the development of burnout syndrome. The aim of study: This research will establish whether the personal characteristics and demographic variables have a predicting role for teachers' burnout syndrome. Patients and methods: The research was designed as a cross-sectional study. The sample included 280 teachers. The socio-demographic questionnaire was used to investigate demographic characteristics. Personal characteristics were investigated by Zuckerman-Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ-50-CC), which included 50 items with binary format response in order to assess five dimensions of personality. Maslach Burnout Inventory (MBI) questionnaire was used to evaluate the burnout syndrome. Testing was conducted in accordance with ethical principles. Statistical analysis included descriptive analysis, analysis of variance and correlation analysis. Results: Results showed that teachers did not experience significant burnout syndrome at work; a certain number of teachers expressed moderate to high risk of job burnout in one out of three subscales; personal characteristics were predictors of burnout syndrome; neuroticism had a positive correlation with the dimension of emotional exhaustion, and sociability (extroversion-introversion) had negative. There was a statistically significant difference between marital status and age on one side and subscales of emotional exhaustion on the other. Conclusion: Results of this study indicate the necessity of taking certain preventive measures and the need to explore other predictors of burnout syndrome among teachers.

show abstract

Struktura stavova o inkluziji i sindrom izgaranja na poslu kod prosvjetnih radnika u Republici Srpskoj: pilot studija

Cited by 5 publications

References 13 publications

Burnout syndrome in special education teachers working with children with developmental disorders

Burnout syndrome in special education teachers working with children with developmental disorders

The opinions on the education of students with disabilities as the predictors of teacher burnout

Personal Characteristics and Burnout Syndrome among Teachers of Primary and Secondary Schools

Contact Info

Product

Resources

About