Socio-Emocionalni Problemi I Problemi U Ponašanju Dece Predškolskog Uzrasta I Mogućnosti Intervencije

Abstract

Broj dece koja imaju socijalne i emocionalne poteškoće konstantno raste. Socio-emocionalni problemi i problemi u ponašanju mogu predstavljati rizik za pojavu ozbiljnijih poremećaja u kasnijem životu. Pored toga, deca sa problemima u ponašanju i nedovoljno razvijenim socio-emocionalnim kompetencijama imaju tendenciju da se teže uključuju u vršnjačku interakciju, a ponekad su čak isključena iz socijalnih aktivnosti. Mnoga deca sa osnovnim socio-emocionalnim problemima i problemima u ponašanju kojima nedostaje formalna dijagnoza, kao što su npr. poremećaji autističnog spektra, ne dobijaju nužno nikakvu pomoć ili intervenciju, dok istovremeno predstavljaju izazov sa kojim ni roditelji ni vaspitači ne mogu da se nose. Deca su tako izložena riziku i zbog toga se čini neophodnim istražiti i razumeti koje su moguće intervencije za podršku socijalnom i emocionalnom razvoju dece predškolskog uzrasta. Intervencija na predškolskom uzrastu može biti usmerena na roditelje kroz različite programe podrške, edukacijem kao i na decu putem obuke, u vidu različitih oblika intervencija zasnovanih na igri; ali, istovremeno i na roditelje i na decu.

Recognition of behavioral problems in preschool children from the educator's point of view

“…Zbog toga se, na osnovu manifestacija koje ispoljavaju u vidu socijalno neprihvatljivog ponašanja, očekuje da reaguju odrasli, posebno roditelji i vaspitači. U procesu nastajanja problema u ponašanju dece postoje obrasci, putanja razvoja i kontinuiteta poremećaja još od najranijeg uzrasta (Vasiljević, 2005;Vučinić et al, 2022), što upućuje na razmišljanje o ovoj temi, kojoj se u praksi ne posvećuje dovoljno pažnje. Problemi u ponašanju dece predškolskog uzrasta mogu se podeliti u dve grupe: eksternalizovani i internalizovani problemi.…”

“…42). Zbog toga je vaspitačima i roditeljima otežano da se efikasno suoče sa posledicama koje proističu iz problema u ponašanju dece predškolskog uzrasta (Kojić et al, 2023;Lee et al, 2022;Pavlović i Klemenović, 2019).…”

“…Zbog toga jedan od osnovnih zadataka stručnjaka koji se bave problemima dece jeste da naprave razliku između onoga što je u skladu s uzrastom, odnosno fazom razvoja u kojoj se dete nalazi, i simptoma koji ukazuju na potrebu za ozbiljnijom intervencijom. Pritom uvek postoji bojazan da široko definisanje pojma atipičnih ponašanja može voditi neodgovarajućem etiketiranju i pripajanju dijagnoza tamo gde se zapravo radi o uobičajenim razvojnim poteškoćama (Vasiljević, 2005).…”