Scandiceae tribe (Apiaceae Lindley 1836, subfam. Apioideae) species ? potential resources of biologically and pharmacologically active secondary biomolecules

Abstract

Po mišljenju autora, ne može se verovati identifikacijama datim u navedenim radovima, zbog pogrešne pretpostavke o putu fragmentacije. Diskusija sa N. Kuhnert-om potvrdila da je mehanizam predložen u ref. 258 i 259 malo verovatan. Pogl. 5.2.1.2. Poređenjem sa referentnim standardom naknadno potvrđeno da je MeLut najverovatnije 3'-izomer, krizoeriol. Str. 106, 12-22 odozgo Naknadno izolovanje čistijih spektara, poređenje sa referentnim standardima i pseudo-MS 3 eksperimenti potvrdili da su u pitanju kemferol-3-O-glukozid i kemferol-3-O-acetilheksozid. Str. 117, 1-2 odozdo Kasnije pretrage baza (SciFinder) potvrdile da je u pitanju do sada nepoznati prirodni proizvod. Str. 119, 13-14 odozdo Kasnije pretrage baza (SciFinder) potvrdile da je u pitanju do sada nepoznati prirodni proizvod. Hemijski profili i ispitivanja aktivnosti ukazali su na značajne razlike uzorka ChH03 u odnosu na druge ChH uzorke, a veliku sličnost sa ChT. Ovo je omogućilo da se primerak ChH03 naknadno od strane botaničara reklasifikuje kao Chaerophyllum temulum, ChH06. Doktorska disertacijaDejan Orčić 13 3.1. SISTEMATSKA PRIPADNOST VRSTA TRIBUSA SCANDICEAE FAMILIJA APIACEAE LINDLEYFamilija Apiaceae (Umbeliferae Juss. 1789) obuhvata oko 300 rodova i preko 3000 većinom aromatičnih vrsta, rasprostranjenih po čitavoj planeti. I pored gotovo kosmopolitskog rasprostranjenja familije, većina rodova raste u severnoj umerenoj zoni, sa posebno razvijenim centrom diverziteta u Mediteranskom i Irano-Turanskom regionu [38][39][40].Predstavnici ove familije uglavnom su jedno-ili dvogodišnje, nešto ređe višegodišnje zeljaste biljke, dok se kao polužbunovi vrlo retko javljaju. Stabljika je većinom sa šupljim inernodijama, različite visine (i do 3 m), prečnika i do 5 cm. Listovi su uglavnom naizmenično, ređe naspramno raspoređeni, obično krupni, i to naročito prizemni i oni pri osnovi stabljike. Najčešće su jednom ili više puta perasto deljeni na različite načine, pa isečci mogu biti različitog oblika, veoma retko su celi ili usečeni. Lisna drška ili liska pri osnovi prelaze u lisni rukavac koji obuhvata stabljiku. Cvetovi su sitni, najčešće dvopolni, većinom aktinomorfni, po obodu štita često zigomorfni. Grupisani su ili u proste štitove (štitići) ili složene štitove (štitovi), gde se bočne grane prvog reda završavaju prostim štitovima. Ispod glavnog štita može biti razvijen manji ili veći broj priperaka, obrazujući involukrum, a ispod štitića involucelum. Cvetovi se sastoje iz 5 čašičnih i 5 kruničnih listića, 5 prašnika i 2 oplodna listića, koji grade podcvetan plodnik. Krunični listići su slobodni, po obodu dvorežnjeviti ili usečeni, ređe celi. Plod je šizokarpijum, koji se, kada je zreo, raspada u dva jednosemena merikarpijuma, koji su izvesno vreme vezani za karpofor. Plodići su sa unutrašnjeventralne strane većinom spljošteni, a sa spoljašnje-dorzalne ispupčeni. Na svakom plodiću nalazi se obično po 5 glavnih rebara, a često se između javljaju i sporedna. U perikarpu se između glavnih rebara u brazdama, ređe i ispod glavnih rebara, a nekad i na ventralnoj...