Reform der Lehrerbildung durch Professionalisierung, Standards und Kerncurricula

Keuffer, Josef

doi:10.1007/978-3-322-80881-3_9

Cited by 7 publications

(4 citation statements)

References 1 publication

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…У савременој литератури доста често се јавља и једноставније схватање, према којем компетенције чине три димензије: а) мултикултурална димензија -усвојена знања, б) искуствена димензија -развијене вјештине, и в) рефлексивна димензија -способност промишљања о искуству (Lanevе, 1999;Michelini, 2003;Бранковић, 2011б;Бранковић и Поповић, 2018). У нешто сложенијим дефиницијама компетенције одређују као "динамичку комбинацију знања, разумијевања, вјештина, способности и вриједности" (Tancig, 2006: 19), а постоји и схватање према којем компетенције чине когнитивне способности и вјештине схваћене као професионална знања, лична увјерења, системи вриједности и мотивациона усмјерења (Keuffer, 2010). У поменутим дефиницијама недостају и одреднице које би допуниле одређења која се односе на потребну "мјеродавност" усмјерену ка индивидуалним потребама дјетета, начине његовог учења, његову процјену властитог успјеха, као и посљедице за властити развој (Šagud, 2006;Andrić, 2015).…”

Section: теоријске основе методичких компетенцијаunclassified

Компетентност Будућих Учитеља За Садржаје Учења У Наставним Предметима Разредне Наставе

Бранковић,

Јењић

2022

NASK

View full text Add to dashboard Cite

У савременој педагошкој и методичкој литератури посљедњих деценија воде се нaучнокритичке расправе о формирању и развијању (идентификација и класификација) општих професионалних компетенција наставника. У мањем броју радова објављенe су и расправе о компетенцијама које се формирају у оквиру курикулума мултидисциплинарног учитељског студија. У овом раду презентована су новија теоријска сазнања о методичким компетенцијама и резултати емпиријског истраживања о компетентности будућих учитеља за садржаје учења у разредној настави. Емпиријско истраживање проведено је на узорку од 101 студента учитељских студија (Бања Лука, Бијељина, Бео- град, Нови Пазар, Вршац). Истраживање је проведено електронским путем (креиран је онлајн упитник). Циљ истраживања дефинисан је као сагледавање самопроцјена студената о њиховој компетентности за садржаје учења (про- грамски садржаји) у разредној настави основне школе. Резултати истражи- вања показују да постоје разлике у познавању садржаја учења, да не постоји статистичка значајност између успјеха у средњој школи и познавања садр- жаја учења, али да постоји значајна веза између година студија и познавања садржаја учења у разредној настави.

show abstract

Section: теоријске основе методичких компетенцијаunclassified

Компетентност Будућих Учитеља За Садржаје Учења У Наставним Предметима Разредне Наставе

Бранковић,

Јењић

2022

NASK

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…(2) Lehrerinnen-und Lehrerbildung als kontinuierlicher Prozess und berufsbiographische Aufgabe Im Prinzipiellen erscheint wenig bestritten, dass LehrerbiIdung als kontinuierlicher Prozess und berufsbiographische Aufgabe zu konzeptualisieren wäre (Keuffer & http://www.bzl-online.ch Oelkers, 2001;Terhart, 2000) Sollte es Aufgabe des Lehrberufs sein, förderliche Lemumgebungen zu schaffen, Lemsituationen bereitzustellen und Lemen zu begleiten, dann darf nach der Angemessenheit von bestehenden Cumcula der Lehrerbildung gefragt werden (Council of the European Communities, 2001). In welchem Masse können sie zur Entwicklung der in dynamischen Wissensgesellschaften für unerlässlich erachteten "transferable competencies" beitragen?…”

Section: ( I ) Lehrerbildung Als Systemunclassified

(Weiter-)Entwicklung der Lehrerinnen- und Lehrerbildung im europäischen Kontext: Impulse aus Finnland und England?

Buchberger,

Buchberger

2002

BzL

View full text Add to dashboard Cite

Im Lissabon-Prozess der Bildungsentwicklung der Europäischen Union (EU) wurden mit dem "Detailed work Programme for the follow-up of the report on the concrete objectives of education and training systems" Markierungspunkte gesetzt (Commission of the European Communities, 2001; F. Buchberger, I. Buchberger, 2002). Verbesserungen der Lehrerbildung bzw. des Lehrertrainings werden darin als erster Zielbereich angeführt und drei Subziele im besonderen hervorgehoben: (a) Gewährleistung besonderer Unterstützung für Lehrerpersonen, um den Anforderungen der Wissensgesellschaft gerecht werden zu können; (b) Bestimmung jenes Mindestausmasses an Fertigkeiten, über das Lehrerpersonen verfügen sollten, um ihre sich ändernden Rollen in der Wissensgesellschaft erfüllen zu können; und (C) Deckung des Bedarfs an qualifizierten Lehrerinnen und Lehrer und Erhöhung der Attraktivität der Lehrerprofession. "The extent to which the content of initial and in-service training curricula for teachers and trainers matches the requirements of the knowledge society" wird als zentraler Indikator der Zielerreichung definiert. Eine "Weitwinkeldarstellung" aktueller europäischer Reformtendenzen der Primarschullehrerbildung wird an diesem Arbeitsprogramm ebenso nicht vorbeikommen können wie am Bologna-Prozess der Restrukturierung des Hochschulwesens (De Wit, Verhoeven, 2001). Da "Weitwinkeldarstellungen" wegen ihrer Unschärfen wenig zielführend erscheinen, beschränken wir uns im wesentlichen auf zwei kontroversielle "Einzelbeispiele", die hauptsächliche Zielrichtungen der Lehrerbildungsentwicklung in den europäischen Ländern prototypisch veranschaulichen können: (a) Erörterungen des als höchst erfolgreich eingeschätzten professionellen Modells der Primarschullehrerausbildung an finnischen Universitäten und (b) Darstellungen des radikalen Umbaus des Lehrertrainings in England nach einem standardbasierten Konzept.

show abstract

“…Vor dem Hintergrund der Erfahrung schulischer Praxis wird das Studium rückblickend im Hinblick auf die Bewältigung der Berufspraxis kritisch beurteilt (Kretzer, 1997;Lersch, 2006;Oesterreich, 1987;Steltmann, 1986;Ulich, 1996). Wie andere Bundesländer strebte auch Nordrhein-Westfalen (NRW) durch die Einführung des Praxissemesters eine Verknüpfung zwischen beiden Phasen an, die bekannte Mängel von Praxisphasen wie fehlende systematische Einbettung ins Studium, fehlenden Bezug zur zweiten Pha-se oder mangelnden Bezug auf Ausbildungsstandards (Keuffer & Oelkers, 2001)…”

Section: Introductionunclassified

Das Paderborner Modell des Praxissemesters im Fach Philosophie

Heinrich

Zumpf

2016

BzL

View full text Add to dashboard Cite

Der Beitrag stellt das Paderborner Modell des Praxissemesters dar, das auf universitärer Seite aus den Elementen «Begleitseminar» und «Begleitforschungsseminar» besteht. Während das Begleitseminar dem Erwerb von Unterrichtskompetenzen (Planung und Reflexion) und somit der Theorie-Praxis-Verzahnung dient, soll das Begleitforschungsseminar durch forschendes Lernen die Urteilskompetenz der Studierenden schärfen und Reflexionskompetenz umfassend sicherstellen. Im Mittelpunkt des Beitrags steht die Darstellung des Konzepts des forschenden Lernens aus philosophiedidaktischer Perspektive (Begleitforschungsseminar), dessen Leitlinien skizziert werden und dessen Umsetzung anhand von studentischen Forschungsarbeiten illustriert wird.

show abstract

Reform der Lehrerbildung durch Professionalisierung, Standards und Kerncurricula

Cited by 7 publications

References 1 publication

Компетентност Будућих Учитеља За Садржаје Учења У Наставним Предметима Разредне Наставе

Компетентност Будућих Учитеља За Садржаје Учења У Наставним Предметима Разредне Наставе

(Weiter-)Entwicklung der Lehrerinnen- und Lehrerbildung im europäischen Kontext: Impulse aus Finnland und England?

Das Paderborner Modell des Praxissemesters im Fach Philosophie

Contact Info

Product

Resources

About