“…У савременој литератури доста често се јавља и једноставније схватање, према којем компетенције чине три димензије: а) мултикултурална димензија -усвојена знања, б) искуствена димензија -развијене вјештине, и в) рефлексивна димензија -способност промишљања о искуству (Lanevе, 1999;Michelini, 2003;Бранковић, 2011б;Бранковић и Поповић, 2018). У нешто сложенијим дефиницијама компетенције одређују као "динамичку комбинацију знања, разумијевања, вјештина, способности и вриједности" (Tancig, 2006: 19), а постоји и схватање према којем компетенције чине когнитивне способности и вјештине схваћене као професионална знања, лична увјерења, системи вриједности и мотивациона усмјерења (Keuffer, 2010). У поменутим дефиницијама недостају и одреднице које би допуниле одређења која се односе на потребну "мјеродавност" усмјерену ка индивидуалним потребама дјетета, начине његовог учења, његову процјену властитог успјеха, као и посљедице за властити развој (Šagud, 2006;Andrić, 2015).…”