Perspektiva korišćenja energije vetra u Srbiji

Abstract

Sažetak: Sa ubrzanim razvojem civilizacije, ubrzanim razvojem tehnologije i industrije, ulaskom u 21. vek, postavljaju se veliki ciljevi vezani za održivi razvoj i dalji napredak civilizacije pri čemu se akcenat stavlja na smanjenje ili potpunu zamenu iskorišćavanja neobnovljivih izvora energije, korišćenjem alternativnih izvora energije. Ovakvom zamenom se dobija ne samo neograničena količina energije već se i smanjuje negativan uticaj na okolinu koji se upotrebom dosadašnjih izvora energije svakodnevno povećava, a čiji rezultat može imati globalno katastrofalne posledice. U Srbiji se upotreba bilo koje vrste obnovljivih izvora minimalno ili uopšte ne koristi uprkos dobrom potencijalu za razvoj u ovom smeru. Izgradnja postrojenja za upotrebu obnovljive energije je skupa, ali bi se napredak ogledao i na ekonomskom planu, naročito za dugoročniji vremenski period. Teritorija Srbije je vrlo specifična po svojoj geografskoj površini jer obuhvata planinski deo Srbije, ravnicu Vojvodine i ima veliki broj reka. Ovakav geografski položaj poseduje potencijal za korišćenje snage vetra. Najznačajniji vetrovi u Srbiji su košava, severac, moravac, južni vetar i jugozapadni vetar. Najznačajniji vetrovi u Vojvodini su košava, istočni, severozapadni, zapadni i severni vetar. Potencijal snage vetra je veliki zbog košave i severca koji su dva bitna faktora koji oblikuju klimu na našim prostorima. Košava je jugoistočni vetar koji duva sa Karpata, a na našim prostorima se oseća do Niša na jugu, Subotice na severu i Šida na zapadu. Prema do sada zabeleženim podacima, udari ovog vetra su najjači na ulazu u Đerdapsku klisuru. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na zapadnu klimu. Na području Srbije prisutan je i vetar poznat kao severac. Reč je o hladnom vetru koji kod nas stiže sa severa iz Mađarske, pa duva preko Panonske nizije i Vojvodine. Vetrogeneratori (vetroelektrane) su vrsta elektrana koje koriste energiju vetra. Vetrogeneratori se sastoje iz noseće konstrukcije u obliku stuba, vetroturbine, generatora električne energije, dela koji reguliše brzinu obrtanja generatora i izlazni napon vetrogeneratora i priključka na neki sistem za akumulisanje energije ili na električnu mrežu. Srbija ima tehnički iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW. U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora. To su istočni delovi Srbije -Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh, itd. U ovim regionima postoje lokacije čija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast pokriva oko 2000 km 2 i u budućnosti bi se mogla izgraditi oko 2000 MW instalirane snage vetrogeneratora. Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik, Divčibare su planinska područja gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora. Panonska nizija severno od Dunava, takođe je bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km 2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je solidna putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije i slično. Srbij...